“Mnoge mere protiv korone bile su ekstremne, iracionalne, nedosledne i bez opravdanja”: Dr Džon Joanidis, čuveni epidemiolog da Stanforda, za Nedeljnik

0
Screenshot

Novinar „Atlantika“ Dejvid Fridman ga je 2010. opisao kao “možda i jednog od najuticajnijih živih naučnika”. Međutim, sredinom marta 2020. godine – dok smo još uvek štrebali rečnik korona pojmova, pažljivo pratili instrukcije kriznih štabova i prskali naokolo dezinfekciona sredstva – Joanidis se u kontroverznom uvodniku jednog naučnog časopisa suprotstavio strogom zatvaranju kao delu odgovora na pandemiju tada nepoznatog virusa.

U koautorskoj studiji je, potom, tvrdio da su brojevi o stopi smrtnosti usled infekcije verovatno “preterani”. Zahtevao je više podataka i analiza. Veći deo naučne zajednice se suprotstavio Joanidisovim tvrdnjama. Isti Dejvid Fridman napisao je kako je njegova reputacija narušena i da ga buduće generacije naučnika mogu upamtiti kao “naučnika koji je lošom studijom podržao desničarsku teoriju zavere usred masovne zdravstvene krize”.

Stavovi koje je predstavio javnosti naišli su na naklonost konzervativnih medija u Sjedinjenim Državama. Zamereno mu je gostovanje na Foks njuzu, u emisiji kod kontroverznog voditelja Takera Karlsona, ali se često izostavlja da je iste teze iznosio i za BBC, CNN, „Špigel“… Svrstali su ga kao pristalicu Trampove politike, iako je u više navrata naglasio da je apolitičan, kao i da je malo verovatno da bi se uklopio u “ideologiju konzervativaca”.

U martu 2020. godine pisali ste o opasnosti da bi globalni odgovor na pandemiju koronavirusa mogao da bude “fijasko”. Da li su se vaša predviđanja obistinila?

Praviti predviđanja tokom pandemije bi značilo da pravite greške. Od neostvarenih predviđanja lako bi mogla da se napiše enciklopedija sa više tomova. Bilo bi pristrasno da sudim o svojim predviđanjima kao tačnim, ali mislim da je prosečnom građaninu očigledno da su mnoge preduzete mere bile ekstremne, iracionalne, nedosledne, bez opravdanja za takve odluke kroz čvrste dokaze.

Platili ste cenu za to što ste otvoreno pričali o svojim stavovima i zbog toga bili napadnuti u mnogim medijima. Postoji li granica između politike i nauke. Jeste li imali priliku da možda lično razgovarate sa doktorom Entonijem Faučijem o najboljem odgovoru na pandemiju?

Veoma je žalosno što su politika i polarizacija postale toliko nametljive u pokušajima da zavladaju naukom tokom pandemije. Mislim da sam samo jedan od mnogih naučnika koji su, uprkos tome što su bili potpuno apolitični, osetili pritisak ovih spoljašnjih mračnih sila.

Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 5. avgusta

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

Svi čitaoci na poklon dobijaju knjigu Veljka Lalića “Zoran Đinđić i nedovršena država”