Mladi bi trebalo da budu snaga i oslonac dobrovoljnog davalaštva krvi u Srbiji

0
Foto: Institut za transfuziju krvi Srbije

Pandemija Covid-19 drastično smanjila broj dobrovoljnih davalaca krvi među studentima. Uprkos pozivima, odziv slab.

Već pune dve decenije, sve do pandemije Covid-19, na fakultetima i visokim školama organizovane su akcije dobrovoljnog davanja krvi.

Studenti, kao mladi i zdravi ljudi, tokom pomenutih akcija dobrovoljno daju krv i tako spasavaju brojne živote. Budući profesori, lekari, umetnici, menadžeri, inženjeri, a istovremeno davaoci krvi, predstavljaju budućnost davalaštva krvi naše zemlje, jer mogu ličnim primerom, pozitivnom energijom i entuzijazmom širiti mrežu davalaca i motivisati ljude u svom okruženju da postanu humaniji – kaže dr Milica Jovičić, specijalista transfuziologije, načelnica Službe za prikupljanje, testiranje i proizvodnju krvi i produkata od krvi iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.

dr Milica Jovičić, foto: Institut za transfuziju krvi Srbije

U vreme pandemije studenti su prešli na online nastavu čime su akcije prikupljanja krvi na fakultetima onemogućene, a broj  dobrovoljnih davalaca među njima se gotovo prepolovio u odnosu na prethodne godine.

Mladi ljudi su zdravi, vitalni, poletni i zato bi trebalo da budu snaga i oslonac davalaštva u našoj zemlji. Srbija je sa prosečnom starošću populacije od 43 godine, jedna od najstarijih u Evropi. U isto vreme imamo visok procenat obolelih od kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa i raste broj pacijenata kojima je krv kao potpora neophodna. Trudimo se da edukujemo mlade kako bismo razumeli koliko je njihova pomoć potrebna. Pozivamo ih i preko društvenih mreža, ali odziv je vrlo slab – kaže naša sagovornica.

Foto: Institut za transfuziju krvi Srbije

Statistika pokazuje i da je najmanji broj dobrovoljnih davalaca upravo među mladima u kasnim dvadesetim i tridesetim godinama.

U tim godinama veliki broj dobrovoljnih davalaca koji su učestvovali u akcijama davalaštva u školi ili fakultetu, prestaju da daju krv. U trci za poslom, pozicijama i drugim obavezama kojima su okupirani,  humanost i solidarnost  nisu dovoljna motivacija za njih da bi odvojili malo svog vremena i dali krv. A onda u nekom trenutku, život mnoge od njih iznenadi jer krv zatreba da bi se spasao život članu njihove porodice, ili čak njima samima. Tada shvate koliko je davalaštvo važno. Tada shvate koliko ljudskih života zavisi od količina krvi koje uspemo da prikupimo. Tada shvate da krv treba da da ne „tamo neko”, već svako od nas kada se oseća dobro i kada je zdrav. Naše malo za nečiji život ceo! – poručuje dr Milica Jovićič.

Autor: Aleksandra Gazivoda