Mišljenje dana: Kako je Ujka Džo okrenuo izbore, i zašto bi to morali da čitaju naši opozicionari

0
Foto Beta/AP Photo/Marcio Jose Sanchez

Navio sam sat na 3 ujutru kako bih gledao Denver. Onda sam video gomilu Markovih poruka o talasu koji je uzjahao Džo Bajden. Marko se najavio da će da spava, razočaran što Berni puca i u Teksasu, iako je meni izlazilo na Njujork tajmsu da je i dalje u vođstvu.

Marko je ubrzo zaspao, ja odustao od utakmice, pošto sam definitivno shvatio da Denver nema trenera za titulu, tako da sam nastavak večeri proveo uz CNN i Njujork tajms, uživajući u izborima i medijskim izveštavanjima.

Bilo mi je posebno zanimljivo kako se Bajden, kome su pre Južne Karoline, dakle pre tri dana, mnogi najavljivali povlačenje (uključujući i Pantelića) vratio u trku. Kako je u politici sve talas. Koji ili uhvatiš, ili ne uhvatiš.

I koji svakoga, osim u diktaturi, kad tad olupa o zemlju…

Bajden je sada nedvosmisleni “frontraner”. Umereni progresivci ujedinjuju se oko nekoga ko ima najveće šanse da pobedi Trampa. Okej, pomogao je tu malo i Obama koji se konačno uključio, doduše iz pozadine, za svog potpredsednika.

Bajden bi pobedio i pre četiri godine da establišment nije izgurao Hilari, i sad je pitanje da li Amerika posle radikalnog odlaska udesno može da ide radikalno ulevo. Ili se vraća u centar.

Ali, meni je palo napamet koliko naših opozicionara prati ove “prajmarise” u Americi. Koliko razume šta se tamo dešava, pošto ja odavno mislim da za opoziciju u Srbiji neće biti sreće, posebnu tu tzv. građansku opciju, dok ne organizuje svoje “prajmarise”.

Da ne idemo dalje od poslednjih predsedničkih izbora na kojima bi bila mnogo zanimljivija utakmica da su se Janković, Jeremić i slični izmerili unutar jednog bloka, umesto na izborima.

Pošto i kada bi Sanders i Bajden trčali na Trampa, ne bi imali nikakve šanse za pobedu.

To je aksiom politike koji ovde niko i dalje na razume.

“Prajmarise”, realno, ima kapacitet da organizuje jedino DS, stranka koja je najavila ujedinjenje, pa se dodatno raspala.

Od trojice najavljenih kopredsednika, dvojica su već napustili DS. Zelenović ide na lokalne, Đurišić na republičke izbore.

Tako da nema ništa od DS-a.

Savez za Srbiju ima potencijal – ukoliko uspe da odradi bojkot izbora, odnosno da niko od opozicionih lista ne pređe smanjeni cenzus – da napravi opozicionu bazu, ali opet samo ukoliko posle toga za svako mesto, od gradonačelničkog, do predsedničkog, organizuje jasne “prajmarise”, a ne večnu borbu za lidera opozicije.

Sve je to toliko jednostavno. Samo malo pratite Ujka Džoa…

I talas koji je najvažniji u politici…