Mišljenje dana: Da li taj dečko misli da je iznad pravila ili da ništa nije pogrešio? Ili to nije ni važno? Luka Jović i gastarbajterski snovi

Kada ti deset treznih ljudi kaže da si pijan, ti prilezi, sve i da nisi gutljaj alkohola popio. Jedan momak koji odbija da odraste dok ne istroši sve ostale mogućnosti, nadživeće sopstvenu fudbalsku biografiju, ako ovaj savet uskoro ne posluša.

Luka Jović voli da bude glavna tema. Nedavno je to bio zbog svojih golova, danas je to zbog svojih autogolova. Njegov povratak u Srbiju nakon karantina u Madridu izazvao je mnogo ljutnje kod onih koji ga vole, kod onih koji ga ne vole i kod onih koji nemaju pojma ko je on, iako talentovani momak iz Bijeljine sigurno misli da takvi ne postoje.

Prvi se ljute jer pokazuje visok nivo nezainteresovanosti za sopstveni život, drugi klimaju glavom i tako ćutke potvrđuju da su bili u pravu (da je Luka još zelen za velike priče), a treći se pitaju – ima li jedan srpski gastarbajter da nije krenuo put domovine kad je shvatio da koronavirus nije „još jedna obmana farmakomafije“?

Umesto stabilnijeg zdravstvenog sistema, boljih uslova za život i manjeg rizika, neko bira da se vrati u slabiji zdravstveni sistem, sa manje bolničkih postelja, respiratora i maski – zašto?

Prvi odgovor koji su nam ponudili je ljubavni. Jedan mladi milioner, veoma telentovan u svom poslu odlučio je da preskoči sve prepreke, da se ogluši o naredbe najvećeg kluba na svetu i da se zbog jedne žene (i njenog rođendana) vrati u svoje kraljevstvo. Svi znamo da samo jedan fudbaler na svetu može da se ogluši o naredbe tako velikog kluba a da ne bude drakonski kažnjen. On je, ostajte spokojni, na Madeiri sebi obezbedio (preko)potrebnu negu jer ni inače nije drugačije.

Specijalno izdanje Nedeljnika: Kako je koronavirus promenio svet; Veliki intervju doktora Radovanovića; Zašto je zakazala Evropska unija…

Drugi odgovor koji smo dobili je razumniji – Luka je testiran negativno, u dogovoru sa trenerom i predsednikom kluba se vratio u svoju zemlju, gde mu je, kao i ostalim građanima naloženo da budu u izolaciji, što mladi fudbaler nije ispoštovao.

Nije ispoštovao zbog toga što smatra da je iznad pravila za ove običnjake koji nisu talentovani, mladi, milioneri?

Ili nije ispoštovao zbog toga što ne shvata sve ovo ozbiljno i misli da će proći mimo njega?

Ili jednostavno smatra da nije ništa pogrešio?

Razlog nije ni važan.

Luka Jović, uostalom, nije jedini naš fudbaler koji je došao iz ugroženih područja i slobodno prošetao i video se sa dragim ljudima. Nije ni jedini naš „gastarbajter“ koji je to uradio. On je jedan od više desetina hiljada ljudi koji su bili spremni da pređu dalek put kako bi krizno vreme proveli u svojoj zemlji, iako im je najtoplije preporučeno da to ne čine.

Svi gastarbajterski snovi su isti (makar u vicu) – da budem veliki tamo odakle sam krenuo, da svima pokažem da sam nedodirljiv i da sam bolji i moćniji od drugih.

Luka o tome ne mora da brine, on je u našim snovima najbolji strelac Real Madrida još od Raula, osvaja Lige šampiona i trese mreže na Evropskom prvenstvu, ali je naša tragedija to što su naši snovi o njemu veći i lepši od njegovih snova o sebi.

Njegova tragedija je to što će se sa onima koji ga vole, sa onima koji ga ne vole i sa onima koji ne znaju ko je on, pomiriti kada to njemu ne bude značilo ništa.

I što će, ako ovako nastavi, godinama pričati kako je veliki mogao da postane, a mi svi to već znamo.