Misija OEBS-a i Vlada Švedske pomažu poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom u vreme pandemije

0

Ka inkluzivnom odgovoru na pandemiju: Uticaj pandemije COVID-19 na položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji i preporuke za ostvarivanje i zaštitu prava ovih osoba u situacijama epidemiološkog rizika, NOOIS, 2021. https://www.osce.org/sr/mission-to-serbia/482981

Posle više od mesec dana od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije, Vlada Srbije je donela Uredbu kojom je odobreno da deca sa smetnjama u razvoju i autizmom mogu da se kreću u vreme policijskog časa u pratnji odrasle osobe. To je bila samo jedna od izmena propisa do kojih je došlo u vreme vanrednog stanja 2020, na intervenciju organizacija osoba sa invaliditetom i nezavisnih institucija za zaštitu ljudskih prava, a u cilju popravljanja položaja ove osetljive grupe. Vladina Uredba o merama za vreme vanrednog stanja u početku nije sadržala posebne mere za osetljive kategorije stanovništva, pa je menjana i dopunjavana čak jedanaest puta.

„Osobe sa invaliditetom su bile zaboravljene i nevidljive na početku pandemije“, kaže dr Damjan Tatić, autor istraživanja Uticaj pandemije COVID-19 na položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji, koje je sprovela Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom (NOOIS) uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.

Istraživanje NOOIS-a se bavi zdravstvenom i socijalnom zaštitom osoba sa invaliditetom (OSI), kao i uslovima za rad, obrazovanje i informisanje tokom pandemije. Zasnovano je na iskustvu predstavnika/ca brojnih organizacija osoba sa invaliditetom, analizi postupanja nadležnih državnih institucija tokom pandemije COVID-19 i analizi postojeće pravne regulative. Istraživanje je pokazalo da „propisi i strateški dokumenti Republike Srbije nisu u dovoljnoj meri inkluzivni“ prema ovom delu populacije te da ih je potrebno izmeniti kako bi se poboljšao položaj osoba iz ove ranjive kategorije u vreme pandemije i vanrednog stanja.

„Epidemija koronavirusa i vanredno stanje pokazali su mnoge praznine u odgovorima države u vezi sa osobama sa invaliditetom. Na početku pandemije je izostao brzi i adekvatan odgovor zdravstvenog sistema na potrebe osoba sa invaliditetom. Sa druge strane, u saradnji sa državnim institucijama i nezavisnim državnim organima, tokom pandemije je postignut i ogroman napredak u sprečavanju mnogih problema“, kaže za Nedeljnik izvršna direktorka NOOIS-a Ivanka Jovanović.

Zdravstvena zaštita još nepristupačnija tokom pandemije

Život „pod ključem“ u vreme vanrednog stanja predstavljao je poseban problem za decu sa autizmom koja teško prihvataju promene dnevne rutine, što negativno utiče na njihovu mentalnu sigurnost i raspoloženje.

Ali nisu samo deca sa autizmom bila ugrožena. U brojnim lokalnim zajednicama, po uvođenju vanrednog stanja, obustavljeno je ili je dovedeno u pitanje funkcionisanje dnevnih boravaka i usluga, kao i servisa podrške za samostalan život OSI. U problemu su se našli zaposleni roditelji dece sa različitim vrstama invaliditeta koja nisu više odlazila u dnevne boravke i škole, a koju nije imao ko da čuva. Problem je nastao i za decu sa invaliditetom koja su po prelasku na onlajn učenje ostala bez uobičajene podrške u nastavi. Javio se i problem sa dozvolama za kretanje osoba koje se brinu o odraslima i deci sa različitim vrstama invaliditeta, kao i o starim i nepokretnim licima.

„Već nedovoljno pristupačan sistem zdravstvene zaštite postao je još nepristupačniji za osobe sa invaliditetom u vreme izbijanja pandemije“, dok su kućna izolacija, izostanak medicinske rehabilitacije i nedostatak terapija doveli do pogoršanja zdravstvenog stanja mnogih osoba iz ove ugrožene grupe, konstatuje se u istraživanju NOOIS-a.

Članice Organizacije za podršku ženama sa invaliditetom iz Niša su tako ostale uskraćene za fizikalnu terapiju jer je taj deo Kliničkog centra bio pretvoren u kovid bolnicu, dok su u Vranju bili onemogućeni ginekološki pregledi zato što je hidraulična stolica za preglede ostala u crvenoj zoni.

Brojni problemi su registrovani i tokom lečenja osoba sa invaliditetom od kovida. „Sistem zdravstvene zaštite osoba sa invaliditetom je problematičan i bez kovida, a veliki problem predstavlja to što medicinsko osoblje, naročito u bolnicama, nije obučeno da im pruža adekvatnu pomoć. Sada zbog kovida pacijenti ne mogu da pozovu prijatelja ili rođaka da im pomogne dok leže u bolnici“, ukazuju u Centru za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije.

Predstavnica ovog centra, jedna od učesnica u istraživanju, navodi da je u Jagodini preminula osoba sa povredom kičmene moždine koja se od kovida lečila u bolnici. Lični asistent ovog pacijenta nije mogao da uđe u bolnicu pa je on tri dana proveo bez jela, pošto mu servirke nisu pomagale pri ishrani već su mu samo ostavljale hranu. Pacijent je na sopstvenu odgovornost napustio bolnicu i otišao na kućno lečenje, međutim, ubrzo je došlo do drastičnog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja, zbog čega je primljen u bolnicu u Ćupriji, gde je i preminuo.

Bez informacija o kovidu na Brajevom pismu

Tokom pandemije je i informisanje osoba sa invaliditetom bilo nezadovoljavajuće. Iz republičke organizacije slepih ukazuju da „na Brajevom pismu gotovo da nema nijedne informacije koja se odnosi na mere za zaštitu od virusa COVID-19“. Za slepe učenike problem je nastao sa prelaskom na onlajn učenje koje ne mogu da prate ukoliko nastavni sadržaji nisu prilagođeni njihovim potrebama.

Ništa bolja situacija nije bila ni kada je u pitanju ostvarivanje zdravstvenih i socijalnih usluga gluvih i nagluvih osoba koje komuniciraju na srpskom znakovnom jeziku. Bez pravovremenih i tačnih informacija na srpskom znakovnom jeziku „u krugovima gluvih širio se dodatni osećaj straha, panike i anksioznosti“, poručuju iz Organizacije gluvih u Beogradu.

Za ovaj deo populacije neizvodljivo je da se za zdravstvene usluge nadležnima obraćaju telefonom što je bila preporuka tokom pandemije, dok im obaveza nošenja maski otežava komunikaciju. Zabeležen je i slučaj gluve osobe obolele od kovida koja je zbog loše komunikacije sa zdravstvenim radnicima pobegla iz bolnice, nesvesna ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazi, zbog čega je za njom bila raspisana poternica.

Preporuke za poboljšanje položaja OSI u kriznim situacijama

Istraživanje NOOIS-a, rađeno uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, nudi ne samo uvid u položaj osoba sa invaliditetom tokom pandemije već i konkretne preporuke za poboljšanje zaštite prava ove osetljive grupe u kriznim i vanrednim situacijama.

Ključne preporuke se tiču neophodnosti izmene i dopune podzakonskih akata i formulisanja strateških dokumenta i akcionih planova u kojima će biti prepoznato da su osobe sa različitim vrstama invaliditeta posebno izložene riziku u kriznim situacijama, zbog čega je za njih potrebno formulisati i praktikovati dodatne mere zaštite. Pored unapređivanja zdravstvene i socijalne zaštite osoba sa invaliditetom, kao i uslova rada i procesa obrazovanja, preporuke se odnose i na potrebu boljeg informisanja, i to posebno osoba sa senzornim i intelektualnim teškoćama.

Po uzoru na praksu u Irskoj, predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom zalažu se za donošenje protokola i vodiča za lečenje osoba sa različitim vrstama invaliditeta koji bi se poštovali u svim domovima zdravlja i bolnicama.

Izvršna direktorka NOOIS-a Ivanka Jovanović ističe da bi na osnovu rezultata njihovog istraživanja trebalo napraviti akcioni plan sa konkretnim koracima za izmenu postojećih pravnih akata i donošenje novih, kako bi se popravio položaj osoba sa invaliditetom u vreme pandemije i drugih kriznih situacija. „Ovo istraživanje je prvi veliki korak, ali pred nama je još nekoliko važnih koraka kako bi ono i zaživelo u praksi“, kaže Ivanka Jovanović.

„Misija OEBS-a u Srbiji je spremna da pomogne partnerima u zajedničkim naporima da se nastavi sa radom na sistematskom unapređenju položaja osoba sa invaliditetom”, kaže ambasador Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji.

Istraživanje NOOIS-a sprovedeno je uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji u okviru projekta „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji finansijski podržava Vlada Švedske.