Dve hemikalije koje se koriste za omekšavanje plastike povezane su sa skoro dva miliona prevremenih porođaja i oko 74.000 smrti novorođenčadi širom sveta tokom 2018. godine, pokazuje novo istraživanje.
Prevremeni porođaj definiše se kao rođenje pre 37. nedelje trudnoće. Prema podacima iz SAD, otprilike svaka deseta beba rođena je prevremeno. Takva deca, čak i kada prežive, često se suočavaju sa ozbiljnim zdravstvenim problemima — uključujući poteškoće sa disanjem i hranjenjem, cerebralnu paralizu, kašnjenje u razvoju, kao i probleme sa vidom i sluhom, piše CNN.
“Opasne hemikalije svuda”
U fokusu studije nalaze se di-2-etilheksil-ftalat (DEHP) i diizononil-ftalat (DiNP), hemikalije iz grupe ftalata — sintetičkih supstanci koje se široko koriste u industriji plastike. Ftalati su poznati po tome što remete rad hormonskog sistema u organizmu i povezani su sa razvojnim, reproduktivnim, neurološkim i imunološkim poremećajima. Stručnjaci upozoravaju da čak i male hormonske promene mogu imati značajne biološke posledice.
„Ovo je opasna klasa hemikalija“, kaže dr Leonardo Trasande, jedan od autora studije. „Ako već ulažemo napore da se rađa više dece, moramo da obezbedimo i da se rađaju zdrava.“
Ftalati se često nazivaju „hemikalijama koje su svuda“, jer se nalaze u ogromnom broju proizvoda široke potrošnje. Koriste se u dečjim igračkama, umetničkom priboru, ambalaži za hranu, vinilnim podovima, zavesama za tuširanje, baštenskim crevima, medicinskoj opremi i mnogim drugim proizvodima. Takođe služe kao nosači mirisa u kozmetici i proizvodima za ličnu negu — poput dezodoransa, lakova za nokte, parfema, šampona i losiona za telo — gde se često kriju iza opštih oznaka kao što su „fragrance“ ili „parfum“.
Kako utiču na smrtnost
Ranija istraživanja povezala su ftalate sa brojnim zdravstvenim problemima: od malformacija genitalija i nespuštenih testisa kod dečaka, do smanjenog broja spermatozoida i nivoa testosterona kod odraslih muškaraca. Takođe su dovedeni u vezu sa gojaznošću kod dece, astmom, kardiovaskularnim bolestima i karcinomom. Studija iz 2021. godine procenila je da bi izloženost ftalatima mogla biti povezana sa između 91.000 i 107.000 prevremenih smrti godišnje među osobama starosti od 55 do 64 godine samo u Sjedinjenim Državama.
Naučnici još uvek istražuju kako tačno ove hemikalije doprinose prevremenim porođajima i smrtnosti novorođenčadi, ali postoje određene pretpostavke. Jedan od mogućih mehanizama jeste narušavanje funkcije posteljice, organa koji obezbeđuje kiseonik, hranljive materije i imunološku zaštitu plodu. Ako posteljica ne funkcioniše kako treba, to može dovesti do spontanog prevremenog porođaja.
Upalni procesi, slabije vezivanje posteljice za zid materice i smanjen dotok ključnih hranljivih materija mogu izazvati kontrakcije. Međutim, stručnjaci naglašavaju da ne postoji jedan jedini uzrok, već više mogućih puteva.
Ugroženost beba širom sveta
Istraživanje, objavljeno u časopisu eClinicalMedicine, obuhvatilo je podatke iz gotovo 200 zemalja i teritorija. Analizirani su rezultati velikih nacionalnih studija iz Kanade, Evrope i SAD, kao i procene iz regiona koji nemaju sopstvene podatke. Najveći teret zabeležen je u Africi, na Bliskom istoku i u Južnoj Aziji — delovima sveta gde plastika brzo ulazi u široku upotrebu, ali i gde postoji visok nivo plastičnog otpada.
Autori naglašavaju da studija nije dokazala direktnu uzročnu vezu, niti je obuhvatila sve vrste ftalata. Ipak, stručnjaci upozoravaju da fokusiranje na pojedinačne hemikalije može potceniti stvarni rizik.
„Problem nije samo u jednoj ili dve supstance — već u celoj grupi“, navode istraživači. Industrija često zamenjuje regulisane hemikalije sličnim jedinjenjima, koja mogu imati jednako ili čak štetnije efekte.
Medicinska oprema i plastične cevčice
Dodatni paradoks je što su prevremeno rođene bebe često izložene još većim količinama plastike, jer se u neonatološkim jedinicama koriste plastične medicinske cevčice i medicinska oprema.
Dobra vest je da se ftalati relativno brzo izlučuju iz organizma, pa smanjenje izloženosti može imati efekta. Stručnjaci preporučuju izbor proizvoda bez ftalata, proveru sastava na deklaracijama (gde se mogu pojaviti kao DEP, DBP ili BBzP), izbegavanje zagrevanja hrane u plastičnoj ambalaži, kao i redovno provetravanje i čišćenje prostora, jer se ove hemikalije mogu zadržavati u kućnoj prašini.
Ipak, upozoravaju da individualne mere nisu dovoljne. „Izloženost je široko rasprostranjena i često je teško potpuno je izbeći“, navode. Zato su ključne sistemske promene — stroža regulativa, bezbedniji materijali, transparentnije deklaracije i bolja kontrola hemikalija u industriji.
Tagovi
