“Metalika je moj dobar drug”: Zašto hevi metal opstaje i kako je ujedinio Danas i SNS – Čitajte u Nedeljniku

1
Profimedia

U novogodišnjem tekstu Nedeljnika o dizelašima jedan od sagovornika mi je ispričao da je letos bio u nekom gradu na zapadu i da ga je oduševio taj modni pluralizam mladih. Ali nije modni stil prava reč već “fazon”. I nervira ga što to više nije slučaj u Beogradu. U mom slučaju postoji stalna prepadnutost i strah da budem proglašen džangrizavim starcem, pa onda izbegavam da komentarišem današnje klince. Ali jedna stvar koja mi zaista fali iz nekadašnjeg Beograda je baš ta – šarenolikost. Devedesetih se taj “pluralizam” sveo na “padavičare” i “dizelaše”, a tokom osamdesetih godina pucalo je od različitosti.

Među postojećim hipicima, pankerima, šminkerima, pojavila se nova supkulturna grupa. Znao sam ih iz njihovog embriona, iz beogradskih klubova, kada su grupisani u neku vrstu kruga, svirali one vazdušne gitare i mlatili kosama. Onda su i među njima počele podele na one “pravoverne” koji su s visine gledali na one prigradske metalce sa teksas jaknama odsečenih rukava preko kožnih jakni koji su išli na Riblju čorbu ili Divlje jagode. Ovi pravoverni su voleli prave stvari – Motorhed, Mejdene…

Postoje razne predrasude prema metalcima. Postoje predrasude i za druge supkulture. A one o hevimetalcima kažu da su oni slabo šta znali osim muzike, pa da su se ti srpski hevi metal muzičari, videvši da neće biti para od toga, okrenuli narodnjacima. Da bend Ace Lukasa izgleda kao metal bend, da su neki od metalaca nosili natapirane kose kao Lepa Brena. Ali švedski Europe su više bili sweet metal jer ko bi još iz Motorheda natapirao kosu.

Ono što je meni najfascinantnije, iako nikada nisam bio hevimetalac, jeste to što su fanovi ove muzike najodanija i najposvećenija supkulturna grupa u Srbiji. Danas od velikih rok koncerata stranih zvezda mogu uspeti samo oni iz teškometalnog žanra.

Osim hevi metala, od velikih imena koja ovde gostuju sve se skoro svelo na Nika Kejva. Otuda se čini opravdanim ono već legendarno “Metalika je moj dobar drug”.

A dobar drug je Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa, s kojim češće pričam o muzici nego o novinarstvu. I Draža je pravoverni metalac, a zašto hevi metal u njegovom životu?

Ceo tekst Branka Rosića o hevi-metalu čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 23. januara.

Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.

Sve čitaoce očekuje veliki poklon: četvrta knjiga iz edicije “Senke nad Balkanom”, o princu Đorđu Karađorđeviću.

Tu je i novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku.

1 KOMENTAR

  1. Dobar clanak, kupici Nedeljnik. I danas u Srbiji ima odlicnih metal bendova. Od starih tu su Bombarder, Stone,Rapid force, Nadimac, Kuga…. Ima odlicnih mladjih bendova Quasaborn, Alitor…

Comments are closed.