Prvi potezi Fridriha Merca i njegove vlade upućuju da se novi kancelar opredelio za evropsku Nemačku a ne za nemačku Evropu: dilema koju je još 1953. godine definisao Tomas Man u svom govoru studentima u Hamburgu. Ako se po jutru dan poznaje, Merc će održati reč da će biti najevropskiji nemački političar od Konrada Adenauera.
Previše germanocentrična Evropa je opasnost za samu EU i na srednji i dugi rok nije dobra ni za samu Nemačku. Iskustvo iz poslednjih 15 godina sa Angelom Merkel kao dominantnom figurom i Olafom Šolcom kao bledom senkom potvrdilo je Manovu teoriju da Evropa i Nemačka mogu da prosperiraju samo ako imamo evropsku Nemačku.
Merc ima pred sobom seriju izuzetno teških zadataka na domaćem planu: od korekcije pogrešnih politika koje su gurnule zemlju u recesiju do zaustavljanja i zatim svođenja na jednocifrenu podršku u biračkom telu Alternative za Nemačku.
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću ima i kolateralne dobiti. Jedna od njih je okretanje Merca Francuskoj i Poljskoj, to jest Vajmarskoj trojci i EU. Ironija sudbine je da će Merc, inače najveći atlantista među deset nemačkih posleratnih kancelara, raditi sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom na kreiranju uslova da EU postane geostrateški autonomna. Naravno, to ne znači da će u tome uspeti, pogotovo ako u Vašingtonu shvate da je Evropa njihov jedini dragulj u imperijalnoj kruni.
Ostatak teksta pročitajte u novom broju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 22. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
