Marjana Davidović, Nestlé: Šta je to regenerativna poljoprivreda?

    Intervju: Marjana Davidović, generalna direktorka Nestlé-a za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju

    0
    Fotografija: Luka Šarac

    Razvoj novih tehnologija u poljoprivredi dugi niz godina bio je usmeren na povećanje prinosa, ne uzimajući previše u obzir uticaj na zemljište i ostale prirodne resurse. U specifičnom kontekstu klimatskih promena s kojima se danas suočavamo, da bismo zadovoljili potrebe za hranom ne samo sadašnjih nego i budućih generacija, akcenat mora biti na praksama koje čuvaju resurse i biodiverzitet. Upravo u tom pravcu razvija se globalni program regenerativne poljoprivrede kompanije Nestlé u koji su od prošle godine uključeni i dobavljači iz Srbije. Više o tome za Nedeljnik govori Marjana Davidović, generalna direktorka Nestlé-a za Srbiju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju.

    Mi smo prva zemlja u regionu u kojoj je kompanija Nestlé počela da primenjuje principe regenerativne poljoprivrede. Šta to znači za Srbiju i domaće proizvođače?

    Mere koje naši dobavljači sprovode uz našu podršku poboljšaće uslove i za same poljoprivrednike i za životnu sredinu, a mi investiramo u Srbiju upravo iz tih razloga. Početnim ulaganjem od 140.000 švajcarskih franaka pomoći ćemo našim najvećim lokalnim dobavljačima – Telek Paprika i Geneza, da primenom novih tehnologija i načina obrade povećaju prinose i kvalitet povrća i zaštite zemljište. Mi na taj način obezbeđujemo više od 400 tona lokalno uzgajanog povrća za Začin C iz održive proizvodnje do kraja ove godine. Snažnom podrškom lokalnim dobavljačima sirovina u prelasku na regenerativnu poljoprivredu doprinosimo očuvanju životne sredine u Srbiji i podržavamo domaću ekonomiju.

    Kakve mere sprovode dobavljači uključeni u program?

    Prakse koje podržavamo poboljšavaju kvalitet zemljišta, štede vodu i dugoročno povećavaju biološku raznovrsnost. Poljoprivrednici koriste organsko đubrivo, seju pokrovne useve kako bi sačuvali hranljive materije, sadnjom drvoreda sprečavaju eroziju, koriste zelenu energiju i nizom drugih praksi povećavaju kapacitet zemljišta da zadrži ugljenik iz vazduha. Dakle, zajedno s lokalnom zajednicom gradimo zdraviju budućnost, sa zdravijim sastojcima, za zdraviju planetu. Prelazak na regenerativnu poljoprivredu podrazumeva dodatne troškove i početne rizike. Nestlé podržava dobavljače kroz zajedničke investicije i pomaže im da obezbede kredite za specifičnu opremu, a od njih kupuje veće količine sirovina po višim cenama. Tako ih nagrađujemo ne samo za kvantitet i kvalitet sastojaka, već i za pokazanu brigu prema životnoj sredini.

    Da li će u program biti uključeni i domaći proizvođači soje za potrebe nove fabrike koju gradite u Surčinu?

    Mi ćemo i njih obučiti za nov način uzgajanja, izgradićemo dugoročna partnerstva i pružiti im bolju sigurnost i veće prihode. U novoj Nestlé fabrici u Surčinu će se od sledeće godine proizvoditi burgeri i ćufte na biljnoj bazi, svojevrsna zamena za meso, koja takođe predstavlja ekološki odgovoran izbor jer se u proizvodnji biljnih proteina emituje manje gasova sa efektom staklene bašte. Ulaganjem u regenerativnu poljoprivredu nastavljamo da unapređujemo lokalno poslovanje u skladu sa globalnim ciljevima kompanije koje smo odlučni da ispunimo, a krovni je da do 2050. godine dostignemo nulti uticaj na životnu sredinu.

    Šta još Nestlé preduzima u pravcu klimatske neutralnosti?

    Cilj nam je da do 2025. godine na svetskom nivou koristimo samo energiju iz obnovljivih izvora. Na lokalnom planu smo ga već ostvarili jer od 2019. kupujemo isključivo zelenu energiju iz hidroelektrana. Osim toga, u fabrici u Surčinu smo našli rešenje za reciklažu svih vrsta otpada tako da ni gram ne odlazi na deponije, a najmodernije postrojenje za preradu otpadnih voda svakog dana prečisti 65.000 litara vode. Takođe, cilj je da svi Nestlé proizvodi do 2025. godine imaju sto odsto reciklabilnu ambalažu. Mnogo toga smo zacrtali, ali nemamo rezervnu planetu i zato istinski moramo biti „generacija regeneracije”.