“Manje je više”: Zašto pozitivni rezultati Okfsordove vakcine zbunjuju naučnike

0
Onlajn konferencija na kojoj se predstavljaju rezultati istraživanja i izlaže plan za vakcinaciju

Dugo očekivana vakcina protiv koronavirusa donela je neke ohrabrujuće – ali zbunjujće – rezultate. Utvrđeno je da je vakcina koju su razvili Univerzitet u Oksfordu u Velikoj Britaniji i farmaceutski gigant AstraZeneca u proseku 70% efikasna u preliminarnoj analizi podataka ispitivanja faze III. Ali analiza je otkrila zapanjujuću razliku u efikasnosti, u zavisnosti od količine vakcine koja se daje.

Režim koji se sastojao od dve pune doze sa razmakom od mesec dana izgledao je efikasan samo 62%. Ali, iznenađujuće, kod učesnika koji su primili manju količinu vakcine u prvoj dozi, a zatim u punoj količini u drugoj dozi, 90% je manje verovatno da će razviti COVID, u poređenju sa učesnicima u grupi koja je primala placebo.

Prošle nedelje, Pfizer i BioNTech objavili su da je njihova vakcina zasnovana na RNK bila oko 90% efikasna, a privremena analiza Modernine RNK vakcine pokazala je približno istu efikasnost.

Istraživači upozoravaju da ne treba porediti vakcine na osnovu nepotpunih podataka. Razlike u najnovijim rezultatima znače da postoji znatna neizvesnost u pogledu toga koliko dobro vakcina iz Oksforda štiti od COVID-19 bez više podataka iz tekućih ispitivanja efikasnosti, kažu naučnici. „Malo smo u opasnosti da požurimo da upoređujemo jabuke i pomorandže“, kaže Danijel Altman, imunolog sa Imperijal koledža u Londonu. “Pred nama je dug, dug put pre nego što se ti podaci slegnu i objave u celosti“, piše Nature.

Vektorska vakcina

Vakcina Oksford/AstraZeneca napravljena je od „adenovirusa“ koji izaziva prehladu kod šimpanzi i modifikovan tako da se više ne replicira u ćelijama. Kada se ubrizga, vakcina daje uputstva ljudskim ćelijama da proizvode šiljasti protein SARS-CoV-2 – glavni cilj imunološkog sistema protiv koronavirusa. Vakcina je ušla u fazu III ispitivanja efikasnosti pre ostalih vodećih, uključujući Pfizer i Modernu, a ispitivanja su u toku u SAD, Južnoj Africi, Japanu i Rusiji. Analiza od 23. novembra zasniva se na 131 slučaju COVID-19 među više od 11.000 učesnika studije u Velikoj Britaniji i Brazilu, do 4. novembra.

Sve u svemu, otkriveno je da je vakcina sa dve doze imala efikasnost od 70%, dve nedelje nakon što su učesnici dobili drugu dozu. Ali ta cifra je prosek od 62% i 90% efikasnosti iz dva različita režima doziranja.

“90% je prilično dobro, ali 62% za drugi testirani režim nije toliko impresivno”, napisao je na Tviteru Florijan Kremer, virolog ana Medicinskom fakultetu u Njujorku. Glavni prioritet za istraživače je razumevanje zašto se čini da je vakcina postigla mnogo bolji učinak sa nižom prvom dozom. Jedno objašnjenje moglo bi se nalaziti u podacima: ispitivanje možda nije bilo dovoljno veliko da bi se procenila razlika između dva režima, a razlike će nestati čim se otkriju novi slučajevi COVID-19, kaže Luk Vandenberg, virolog iz Masačusetsa sa Instituta za oči i uši i Medicinskog fakultet Harvard u Bostonu. Efikasniji rezultati “polu doze, pune doze2 zasnivali su se na 2.741 učesniku ispitivanja, dok je manje efikasna grupa obuhvatala 8.895 dobrovoljaca. U saopštenju za javnost nije precizirano u kojim se grupnim slučajevima dogodilo.

Stiven Evans, statistički epidemiolog sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu, procenjuje, na osnovu podataka, da bi režim „polu doze i pune doze“ mogao da ima efikasnost i do 66%.

Teorije doziranja

Ali, ako su razlike verodostojne, istraživači žele da razumeju zašto. “Mislim da to nije nedostatak”, kaže Kejti Ever, imunolog sa Oksfordovog Džener Instituta koja radi na vakcini.

Ona ima dve vodeće teorije zašto je niža prva doza mogla dovesti do bolje zaštite od COVID-a. Moguće je da niže doze vakcine rade bolji posao u stimulisanju podskupine imunih ćelija zvanih T ćelije koje podržavaju proizvodnju antitela, kaže ona. Drugo potencijalno objašnjenje je odgovor imunog sistema na virus šimpanze. Vakcina pokreće imuni odgovor ne samo na šiljasti protein SARS-CoV-2, već i na komponente virusnog vektora. Moguće je da je puna prva doza otupila ovu reakciju, kaže Ever. Ona planira da razmotri odgovore antitela na virus šimpanze kako bi pomogla u rešavanju ovog pitanja. “Ovo je prihvatljivo objašnjenje”, kaže Džejms Vilson, virolog sa Univerziteta Pensilvanija u Filadelfiji, koji je bio pionir u upotrebi adenovirusa za vakcine tokom 1990-ih.

Hildegund Ertl, virusni imunolog sa Instituta Vistar u Filadelfiji, kaže da rezultati imaju smisla u svetlu nekih njenih radova na adenovirusnim vakcinama kod miševa. I ona je otkrila da niska prva doza može dovesti do bolje zaštite od veće prve doze u vakcini sa dve doze. Ona misli da je to zato što niža prva doza brže dovodi do uspostavljanja ‘memorijskih’ imunih ćelija koje se pokreću pojačanjem druge doze. Čekanje duže između dve doze moglo bi postići isti efekat.

U međuvremenu, AstraZeneca se nada da će prikupiti više podataka o režimu doziranja. Kompanija je do sada testirala vakcinu na oko 10.000 učesnika u američkom delu ispitivanja efikasnosti, koje je pauzirano duže od mesec dana tokom leta, dok je istraženo neurološko stanje učesnika u ispitivanju. Kompanija planira da pita regulatore da li može da modifikuje ispitivanje tako da obuhvati efikasniji režim doziranja, rekao je Mene Pangalos, potpredsednik AstraZeneca za istraživanje biofarmaceutike, na brifingu za štampu.

“Bila bi ludost koristiti više vakcina nego što vam je potrebno da biste postigli manju efikasnost”, kaže Ever. “Mislim da ćemo videti pomak ka uvođenju režima male doze, standardne doze”.

Iako Oksford i AstraZeneca povezuju podatke svojih ispitivanja i prikupljaju više, ima razloga za optimizam u drugim aspektima performansi vakcine, kažu naučnici. Nijedan učesnik koji je primio vakcinu nije hospitalizovan ili nije razvio teški COVID, što sugeriše da bi vakcina mogla dobro da spreči takve infekcije.

Ima naznaka da vakcina može da spreči ljude da prenose virus, čak i ako ne pokazuju simptome. U britanskoj turi ispitivanja, neki učesnici su se rutinski uzimali za testiranje na SARS-CoV-2, čak i ako nisu pokazivali simptome. Razlike u stopama infekcije između ljudi koji su primili placebo i oksfordsku vakcinu pokazuju da vakcina blokira prenos, kaže Ever. (Ispitivanja Pfizera i Moderne testirala su samo ljude koji su pokazali simptome.)

Čak i sa znakom pitanja koji visi nad efikasnošću, vakcina Oksford/ AstraZeneca može imati širu primenu od nekih drugih vakcina protiv COVID-a. Vakcina je stabilna na temperaturama frižidera, za razliku od vakcine Pfizer i BioNtech koja se mora čuvati na –70 ºC pre vakcinacije.

AstraZeneca procenjuje da će do kraja 2020. godine imati 200 miliona doza spremnih širom sveta i kapacitet za proizvodnju od 100 do 200 miliona doza mesečno nakon što se proizvodnja pojača, izjavila je Pam Čeng potpredsednica za operativnu i informacionu tehnologiju u AstraZeneci.

“Bitka između svih ovih vakcina biće zaista logistička”, kaže Vandenberg. “Moći ćemo da koristimo svaku dozu koja postane dostupna”.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500