Klima glavom, stegnutih zuba. Napetiji od sklopljenih vilica je samo pogled. Ka protivniku, onom pajacu iz publike koji je pokušao da mu se podsmeva. Pogled koji može da ubije i to bi i uradio, samo da to prethodno nisu izvele ruke. Upravo tih nekoliko sekundi izazivaju obožavanje. I mržnju istovremeno, ili još jače od toga – strah.
Čitav se NBA početkom ove godine opraštao od Kobija Brajanta, ali je jasno moglo da se prepozna ko je to uradio tek onako, da se uklopi u širu sliku tuge, ko je napisao na patikama „KOBE“ samo da ne bi iskakao, a ko je stvarno patio. Bogdan Bogdanović je patio. Jer je on upravo ono što je Brajant inspirisao – jedan od nosilaca mamba mentaliteta.
Postoje već isfurane fraze o sportskim rezultatima i kao što su naslovne strane britanskih tabloida sve odreda ličile jedna na drugu sa porukom o Maradoninoj božjoj ruci poslednjih dana, tako i tekstovi o inspiraciji i motivacione poruke – da, ako ustanete da trčite u četiri ujutru bićete među malim brojem ljudi i da, radićete to dok drugi spavaju – postaju isprazni i svi liče jedni na druge.
Priča o mamba mentalitetu je drugačija. Kobi Brajant je bio iskreni predstavnik svoje filozofije, jednako koliko i njen kreator. Ako je košarka moj posao i istovremeno stvar koju volim da radim, zašto bih to radio samo dva puta dnevno, pitao se Brajant. I nije se samo pitao, već je godinama pomerao granice u treningu i radu na sebi.
Bogdan Bogdanović je odrastao ispod njegovog postera, učeći poteze, pokušavajući da shvati u čemu je trik. A trik je bio u tom silnom pokušavanju. Pomeranje sopstevnih granica prešlo mu je u naviku, postalo način života i danas Bogdan Bogdanović predstavlja jednog od najvećih radnika u NBA ligi, pored neupitnog dara koji ima.
Poznate su priče o tome da usred noći odluči da ode da ispali 300 šuteva i da mu, kako je to u NBA ligi dobro ustrojeno, bude zaista omogućeno. O tome se, tek onako krajem tastature, kuckalo dok je Bogdan podizao trofej najboljeg strelca Mundobasketa i dok je njegov idol, Kobi Brajant govorio novinarima kako uživa da ga gleda.
Bilo je potebno da se novinari ESPN-a izlete sa informacijama o dogovorenom trejdu Milvokija i Sakramenta, pa da se stvar izjalovi, kako bi Bogdana Bogdanovića na ovaj način počela da posmatra šira publika. Kao da je do sada bio „Divčev mali“, a sada su shvatili da je u pitanju jedan od najboljih evropskih košarkaša koji u ovom trenutku tapkaju loptu, da je najbolji strelac Svetskog prvenstva, osvajač Evrolige i njen najbolji igrač, košarkaški diplomac teške škole Duška Vujoševića, dečak odrastao pod Brajantovim posterom.
Sada je svima jasno da je Atlanta dobila par ruku koje će biti u stanju da načine štetu svim protivnicima koji se nađu na putu Hoksa.
A navijači Atlante se nadaju da nije samo to u pitanju.
Oko Bogdanovića se sada stvorio mit, makar po komentarima navijača na društvenim mrežama i podno tekstova NBA insajdera sa Atletika, da će nekom magnetnom privlačnošću za sobom dovesti i Janisa Adetokumba.
Logika je ovakva: Bogdan želi da igra sa Janisom, Janis želi da igra sa Bogdanom, Bogdan je odustao od prelaska u Milvoki jer Grk u Baksima ne želi još dugo da se zadržava, što znači da je Bogdanović otišao tamo gde Adetokumbo želi da igra u bliskoj budućnosti.
Zvuči uvrnuto, ali nade Hoksa u tom smeru svakodnevno rastu i oni već mogu da zamisle da nakon što se završi naredna sezona, Srbin i Grk, počnu da druguju u njihovom dresu.
Čak i da to ostane samo pusta teorija, Atlanta gradi veoma simpatičan tim. Pored Tre Janga, sada su tu Rondo, Galinari, Bogdanović, tu je i Kapela, Solomon Hil, grupa madih igrača, Onjeka Okongvu, a sa klupe ih predvodi talentovan stručnjak.
Iako Atlanta nije redovna u plej-ofu, deluje da su šanse za taj cilj realnije za Bogdanovića u Hoksima, nego da je ostao u Kingsima koji ne deluju kao da znaju koji im je pravac i cilj.
Igrače kao što je Bogdanović, u NBA ligi ili baš vole ili baš ne vole jer oni sa sobom nose veliku energiju i još veći prkos.
I kada stegnutih vilica i napetog pogleda bude posmatrao protivnike i pajace u publici, gledaće kroz njih u ona još uvek neštiklirana mesta na svojoj crnog listi – plej of i nešto mnogo veće od toga. Ideal mamba mentaliteta.
I klimaće glavom, tako da ga obožavaju i oni koji su ga zbog tog klimanja mrzeli.
Tagovi
