Mali gradić Sutomore: Legenda o ljubavi, “Leskovcu na Moru” i onom “Primam dinare”

Crnogorsko Ministarstvo javne uprave dalo je pozitivno mišljenje na inicijativu za osnivanje opštine Sutomore. Objavljujemo esej iz arhive Nedeljnika

4

Jadno Sutomore. Na zao si glas izašlo. Nazivali te “Leskovcem na Moru”, govorili da ti je plaža prljava. Pričali da mirišeš na pljeskavice, kuvani klas i šećernu vunu. Zaklinjali se: “Nikad više tamo”. U viceve si ušlo, do poređenja stasalo. Kad neko vidi neku gužvu, neke pevaljke, on prizove tebe. Pa kaže “Šta je ovo, Sutomore?”.

Oklevetali te. Izdali zbog pustih plaža grčkih, zbog mira Boke, zbog hrvatskih gradića koji mirišu na vino, gambore i pomalo na nikada neprevaziđeni šovinizam.

Kroz sve to prolazilo je Sutomore. Sećalo se devedesetih, kada je bilo prvo letovalište za dečake iz Podgorice, za porodice iz Prokuplja, za tek napupele klinke iz Beograda. Stigli bi vozom – karta je koštala manje od jednog hleba – i pravo sa stanice upali u pregovore sa gazdama. Tri marke ležaj, deset maraka za petočlanu porodicu. Soba “blizu obale”, na deset minuta (ali samo nizbrdo), gore iznad pruge. Ima i frižider, da se deli s ostalima, i kupatilo. Sa tek ponekad toplom vodom, i to iz bureta na vrhu kupatila, no nije li morska so na koži blagotvorna?

Sećalo se i osamdesetih, kada su tu, u “Koralima” i “Južnom moru”, hotelima nepoznate kategorije, letovali Nemci i Česi u boroletama sa neizostavnim belim čarapama. Te je decenije Sutomore ušlo i u pesmu. Nije narodna, ali kao i da jeste: Miladin Šobić, najveći pesnik među muzičarima (važi i obrnuto), jednog je februara, kad je za suncem more uzdisalo, upoznao i opevao neku trebu, tamo s kraja Bosne. Vezalo ih, veli pjesnik, naše more.

Profimedia

Sve to istrpelo je Sutomore. I potonju najezdu Rusa, i beogradske gospođice koje su pohrlile u Vodice, i snobovske porodice koje su išle na još prljavije plaže Haniotija ili Riminija, brčkale se u žabokrečini, šikanirale domaćine i tešile se: “Pa dobro, makar nismo u Sutomoru”.

A u Sutomoru je svake godine – Srbija u malom. I to može da se ne svidi, i to može da mrzi, samo onaj kome se ni Srbija ne sviđa.

Ljudi koji mrze Sutomore su isti ljudi koji se zaprepaste svaki put kada nogom kroče – a ne bi on, nego nekad mora, poslom – u Zaječar, Vranje, Čačak, Prijepolje. Isti koji se prave da raspoznaju dobro vino od prosečnog, mada bi radije pili točeno pivo. Isti koji umišljaju da znaju kako se jedu mušlje, a stomak im zavija za prasetinom. Isti koji idu na “aftere” i “čilove”, a desno bi uho dali, tamo na Bolu na Braču, za jednog dobrog, glasnog narodnjaka. To su oni lezilebovići koji dane i noći provode u beogradskim kafićima, trošeći na letovanjima novac o kojem mi možemo samo da sanjamo.

Nećete njih ni ove godine sresti u Sutomoru. Nećete videti ni političare. Ni bogataše. Ni biznismene. Ne bi oni sebi dozvolili da nalete na Srbiju. Jer eno je, u Sutomoru.

Biće Srbije u jeftinim sobama sa jedva toplom vodom. Biće je u pivu, vodki, tekili – sve za evro. Biće je u parčetu pice, i ona je evro, uz koju gratis dobijete limunadu ili sok od borovnice. U onom znaku “PRIMAM DINARE” na samom šetalištu, u kesama punim paradajza i bostana, u razglednici koja košta 60 centi ali je “šaljem besplatno u Srbiju”, biće je na štandu na kojem zajedno vise peškiri na kojima piše Crna Gora, Srbija, Partizan i Zvezda… Biće je u autićima na sudaranje u luna-parku, koji će neiskvarenom, neisfoliranom čoveku vazda nabaciti veći osmeh no petnaest nedodirljivih go-go igračica na budvanskoj oznojenoj šipki.

Biće Srbije u devojkama, tim preplanulim misicama Velike Plane, Šapca i Brusa. I u tipovima koji i dalje na letovanje nose gitaru, ne bi li se s kojom misicom povaljali na toploj sutomorskoj plaži. Jer je Sutomore, koje se nekada zvalo Spič – po latinskoj reči “hospicio”, svratište ili gostoprimstvo – i nastalo zbog ljubavi.

Legenda kaže da su ovim krajevima gospodarili ulcinjski gusari, poznati po zulumima i otimanju – kako od bogatih, tako i od siromašnih. Blago su krili u planini Sozini, nedaleko od morske obale. A sa blagom – i robove.

Među tim robovima, ide dalje legenda, bila je i izvesna Milja, nadaleko čuvena po lepoti. Među gusarima, izvesni Iljko, nadaleko čuven po hrabrosti. Njih se dvoje, kako to u legendama i biva, zagledalo, samo što se to gusarima nije svidelo.Šta on ima tamo da se petlja s robinjom?

Iljka su zato poslali u poduhvate na daleka mora, a Milja je, razočarana, odlučila da si oduzme život. Izjurila je iz pećine i skočila u more. Samo dan-dva kasnije, pisao je o nečem sličnom čak i Šekspir, vratio se Iljko i od besa digao pećinu u vazduh. Od eksplozije se brdo raspuklo i u more, kako se nekada govorilo, suturisalo.

Odatle, od te ljubavi, nastalo je Sutomore.

4 KOMENTARA

  1. Bole… Kanalizaciju su odavno rijesili, ide daleko u more preradjena kanalizacija koju mozes piti. Ima i onih ljudi koji nisu iskompleksirani pa im zato ne diraj Sutomore. Promijenilo se Sutomore mnogo ali bih vise volio ono iz 90tih. Kad je leskovacki rostilj otvarao apetit, slusao njihove sale u prolazu i isao na plazu dje nema lezaljki. Bosi smo isli na plazu iako smo imali papuce i rijetko smo nosili peskir na plazu. Svercovali se kroz voz i u isti provodili lijepe trenutke iako je bilo prevruce. Sad su vozovi klimatizovani i ne mozes prozor otvorit. Ne svidja mi se sto je postalo more kakvo vi zelite.

  2. Koliko je znam i u Haniotiju i u Riminiju se p0štuju propisi o izlivanju kanalizacije u more, a u Sutomoru ne. Ponekad celo Sutomore zna da zasmrdi na otpadne vode koje se slivaju iz brda direktno u more.
    I ne bih ga nazvao Leskovcem na moru, jer bi to bila uvreda za Leskovčane i njihov prelep grad, prestonicu srtpskog roštilja.
    Dok je Sutomore prestonica jeftinog turizma, otpadnih voda iz lokalne kanalizacije i loše muzike.
    Bio jednom i pobegao glavom bez obzira, jer na ionako lošem priobalju kakvo je crnogorsko kakav može biti najgori grad na tom priobalju. Sutomore i Crna gora nikad više.
    A što se teiče poredjenja sa Budvom, Sutomore ima istu tu lošu zabavu sa lošom muzikom ali nema Stari grad i poneko kul mesto u njemu.
    A ti što dolaze tamo, to nisu gradjani Beograda, već potomci naseljenih crnogoraca i što se nas tiče kad vam sledeći put dodju slobodno ih zadržite, Srbiji će sigurno bolje biti bez njih.

    • Ostani ti u tom Haniotiju, gde Grci verovatno teraju kanalizaciju uzbrdo u planine, i bez takvih foliranata kao ti će Beogradu biti bolje

Comments are closed.