“Makron na ivici da izgubi živce, dizao glas na Haradinaja”: Politiko o “balkanskom slomu” samita u Berlinu

0
Berlin, 29. aprila 2019 - Samit o Zapadnom Balkanu u Berlinu FOTO TANJUG / MARINA MAKSIMOVIĆ

Francuski predsednik Emanuel Makron bio je na ivici da izgubi živce tokom samita u Berlinu, na kome je glavna tema bio dijalog između Beograda i Prištine, piše “Politiko”.

Nakon što je satima pokušavao, bezuspešno, da nagovori kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da prihvati kompromis kako bi ublažio pogoršanje spora “svoje male zemlje sa Srbijom”, francuski predsednik je postao veoma žestok.

“Niste u poziciji da išta tražite”, rekao je Makron, podižući glas na Haradinaja dok je grupa drugih lidera sa zapadnog Balkana gledala, navela su za “Politiko” dva izvora koja su prisustvovala susretu u Berlinu, preneo je Blic.

Makron je ove nedelje posetio nemačku prestonicu kako bi zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel vodio samit lidera zapadnog Balkana koji je trebalo da ima za cilj pokretanje pregovora između Beograda i Prištine. Frustrirani neuspehom EU da postigne dogovor da se ublaže tenzije, Merkel i Makron su odlučili da stvari uzmu u svoje ruke. Do trenutka kada je samit završen u ranim jutarnjim satima, verovatno su poželeli da nisu, prenosi “Politiko”.

Umesto da donesu proboj, Merkel i Makron su nesvesno izneli disfunkcionalnu diplomatiju Evrope na javni uvid. Samit je istakao podele ne samo između Kosova i Srbije, nego i između Pariza i Berlina, i između zemalja članica EU i njenog spoljnopolitičkog aparata u Briselu.

Tenzije između balkanskih suseda ponovo su se rasplamsale nedavno nakon što je Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije, nametnulo 100 odsto uvećane takse na srpsku robu kao odgovor na napore Beograda da blokira međunarodno priznanje Prištine. Srbija je odmah jasno stavila do znanja da neće više učestvovati u dijalogu između dve strane pod pokroviteljstvom EU dok se ovi nameti ne ukinu.

Pred sastanak ove nedelje nijedna strana nije bila spremna da se pomeri sa svojih pozicija, što je navelo neke diplomate da se privatno pitaju treba li samit uopšte da se održi, piše ovaj list.

“Velike zemlje često koriste takve sastanke, koji liderima manjih zemalja nude poželjnu međunarodnu pažnju, kao podsticaj za kompromise. U ovom slučaju, učesnici nisu mogli ni da se slože ni oko širokih “zaključaka” koje su Berlin i Pariz izneli u danima koji su prethodili samitu”, navodi “Politiko”.

Uprkos neslaganju, i Makron i Merkel su se nadali da će iskoristiti zamah dogovora između Grčke i Severne Makedonije kako bi postigli nekakav proboj u Srbiji i na Kosovu. Bili su razočarani. Sastanak, koji je uključivao lidere iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Severne Makedonije, a koji je takođe trebalo da bude usredsređen na namere zemalja regiona da se priključe EU, “brzo se zapljusnuo u močvaru između Srbije i Kosova”, izazivajući kritike da su Berlin i Pariz samo dodatno pogoršali situaciju.

“Jedina srećna osoba bila je Mogerini”, rekao je jedan od učesnika, misleći na šeficu evropske diplomatije Federiku Mogerini.

Uspostavljanjem samita izvan Brisela, koji ima svoj sopstveni proces, a za cilj ima normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, Francuska i Nemačka su efektivno zasenile Brisel. Iako je Mogerini bila pozvan na sastanak u Berlinu, dobila je malo prostora.

Kritičari tvrde da je tokom većeg dela svog mandata, koji je počeo 2014. godine, Italijanka malo pažnje posvetila Balkanu, ali je sa zakašnjenjem postala aktivnija jer je region u središtu politike velikih sila poput Kine i Rusije, “koje žele da tamo šire uticaj”, navodi “Politiko”.

Međutim, do sada je ona malo toga učinila a, kako navodi “Politiko”, ne samo da nije uspela da nakon više meseci uspostavi ikakav napredak, već je i stvorila probleme prigrlivši plan koji bi omogućio takozvanu razmenu teritorija duž etničkih linija između dve zemlje.

“Dok neki u Beogradu i Prištini podržavaju tu ideju, Merkel se duboko protivi zbog zabrinutosti da će to stvoriti opasan presedan u regionu sa mračnom istorijom etničkog čišćenja”, piše u analizi ovaj list.

Francuska je mnogo više dvosmislena po pitanju razmene teritorija. U saopštenju pre samita, Makron je rekao da oni sa strane neće težiti nametanju rešenja za region i rekao je da “nema tabua”.

Kosovska delegacija bila je podeljena oko toga da li da prihvati kompromis. Predsednik Hašim Tači je podržao neki oblik dogovora, ali tarife spadaju u nadležnost Haradinaja, njegovog političkog protivnika. Haradinaj je stavio do znanja da njegova vlada neće odbaciti carine dok Srbija, koja Kosovo još smatra svojom pokrajinom, formalno ne prizna njegov suverenitet.