Ljiljana Smajlović: Slučaj Dane Popović

17
Foto: Printscreen N1

Akademska čestitost je odlična stvar. Cenim što Beogradski univerzitet tom načelu poklanja sve veću pažnju. Radujem se i što pojam postepeno ulazi u širu upotrebu. Ne bi smeo da podrazumeva samo borbu protiv plagijata. A pogotovo ne politički motivisanu borbu protiv navodnih plagijatora jedne, i samo jedne, političke fele, jer to nije ni čestito ni akademski.

Imam jedan skroman predlog. Da Beogradski univerzitet od prve godine studija uči studente da su činjenice svete, da trač nije istina, da akademski građanin ne optužuje bez dokaza, da tvrdnje podvrgava proveri po metodama naučnih disciplina. Da ništa, pa ni vlastite političke simpatije i omraze, ne uzima zdravo za gotovo. Da akademska etika znači da si u javnom životu pristojan i odmeren. Da tuđe stavove ne moraš ni da usvajaš, ni da poštuješ – nikoga ne treba terati da se pretvara kako poštuje svaku glupost koju čuje – ali da ljude koji te stavove iznose moraš da uvažavaš kao ljudska bića, ne manje vredna od tebe.

Maleni povod za ovu propoved našla sam u utorak u Večernjim novostima, iz kojih sam saznala da je „Student (Aleksandar Jakšić) nezadovoljan kaznom” strogog ukora koju mu je izrekla Disciplinska komisija beogradskog Ekonomskog fakulteta zbog toga što je na tribini o akademskoj čestitosti izvređao profesorku Danicu Popović.

Odmah da se razumemo, nisam dezinteresirana u ovoj stvari. Znam za slučaj jer je Danica Popović dugi niz godina bila kolumnistkinja Politike, lista koji sam u dva navrata uređivala. Žao mi je što je Danica prestala da piše za Politiku, jer je ona, po meni, san svakog urednika. Ima sve što kolumnisti treba: hrabrost svojih uverenja, sposobnost da misli izvan klišea, spremnost da svoje misli prati do njihovih logičnih završetaka, ne osvrćući se na to da li je njen prvorazredni um vodi u sukob sa Koštuničinom, Đinđićevom, Cvetkovićem ili Vučićevom vladom. Ni sa jednom vlašću nije bila nežna, iako bih rekla da je prema sadašnjoj posebno surova, a ništa manje nepravedna. Dana poseduje ono pomalo zastrašujuće samopouzdanje ljudi koji znaju o čemu govore i koji o tome pišu elegantno, sa nonšalancijom koja se ne da odglumiti ni imitirati. Ako to nije definicija onog što bi nezavisni intelektualac u slobodnom društvu trebalo da čini, ja za bolju ne znam. Ako nema straha, to ne znači da nema mane: na primer, ne voli da „uzima zarobljenike”, da posudimo američki žargon. Ali je li to stvarno greška kod kolumniste od kog urednik jedino i traži da bocka i izaziva? I da svoja nesnošljiva mišljenja, naravno, zasniva na proverljivim činjenicama.

I sve to u društvu čija svaka polovina misli da onoj drugoj polovini treba začepiti usta.

Za sebe mogu da kažem i da slučaj znam iz prve ruke. Nisam, doduše, prisustvovala tribini na kojoj je student master studija Aleksandar Jakšić rekao da je „javna tajna” da Danica Popović deli ocene studentima iza zatvorenih vrata svog kabineta (svedoci tvrde da je mimikom pokazao kako uzima pare) i da vređa studente te da prema tome nema prava da se javlja na skupu o akademskoj čestitosti za koji ju je zadužio dekan. Ali zato jesam prisustvovala sastanku fakultetske Disciplinske komisije kojoj se profesorka Popović žalila na studenta. Bila sam prisutna kada je Aleksandar Jakšić „objasnio” da je „njegovo pravo da iznese navode” kojim se vređa profesorka i za koje nema nikakve dokaze i niti jednog jedinog svedoka. Kada je objasnio da on „nema potrebe da dokazuje navode” i da njegovo mišljenje „nije tvrdnja”. „Ne mogu mi ništa, protiv mene leka nema”, sam je izjavio, niko ga nije bio da kaže da „ne dolazi u obzir nikakva kazna”, kao što ga niko nije bio ni da kaže da će „dokazati da reč svedoka ne znači ništa” jer profesori i akademici koje je Danica Popović navela kao svedoke „nemaju kredibilitet, koji ću ja napasti tokom unakrsnog ispitivanja”.

Njegovu samouverenost nije narušilo što na celom fakultetu nije uspeo da nađe nikoga, ali nikoga ko bi potvrdio bilo koju od njegovih optužbi na račun profesorke poznate po intelektualnoj i akademskoj strogosti. Nisu škodile ni kamere Tanjuga i Studija B koje su na ovaj mali skup došle na njegov poziv. Utisku o njegovoj iznenađujućoj društvenoj moći brzo je pridoneo i predsednik Aleksandar Vučić: upitan za komentariše izjavu Danice Popović, odgovorio da je reč o profesorki „koja progoni studenta zato što joj se suprotstavio na njenom predavanju”. Ne znam kako je netačna verzija događaja stigla do predsednika, ali veoma žalim što se to desilo, jer ne verujem da bi ostao pri svojoj tvrdnji da je bio na sednici Disciplinske komisije. Bez obzira na političku netrpeljivost.

A što se tiče Jakšićevog nezadovoljstva o kom javljaju Novosti, mislim da je donekle u pravu. Ima razloga da se ljuti na fakultet koji ga, davno pre mastera, nije naučio da nije njegovo pravo da optužuje bez dokaza, da tvrdi bez činjenica, da vređa bez osnova.

17 KOMENTARA

  1. Profesorka itekako zna i da vređa studente i da bude nekorektna prilikom ocenjivanja jer da li će priznati odgovor isključivo zavisi od njenog trenutnog stanja, a ne od tačnosti odgovora. Kao pedagog i profesor je bahata, nekulturna i nekorektna ali to ne umanjuje njenu ekspertizu i korisnost njenih predavanja. Ona uči studente ekonomskom razmišljanju i povezivanju činjenica i uživala sam čitajući njene kolumne i prateći predavanja. Ova kolumnja gđe. Smajlović je očigledno subjektivna.

  2. Takodje, procitala odgovor studenta i slazem se da je uhvatio Ljiljanu u lazi. Momak je argumentovano sve demantovao, koristeci stenografske beleske i hvalospev o Danici Popovic. Nijedna uvreda, odlican sarkazam. Neverovatan propust za novinara poput Ljiljane Smajlovic. Od sada cu svaki njen tekst da citam sa ozbiljnom rezervom.

  3. Citam odgovor Aleksandra Jaksica Ljiljani Smajlovic u novom izdanju Nedeljnika i pitam se kako je nije sramota? Da li je moguce da vise ne postoji etika medju novinarima? Onim argumentovanim odgovorom momak je oduvao Ljiljanu. Bravo!

  4. Pa zar nije smisao fakulteta da nauce studente da kriticki misle? A sta ako se ispostavi da je student u pravu? Ko onda koga klevece?

  5. Konfuzno i očekivano od kolumnistkinje Smajlović. Poslednji pasus sve obelodanjuje. Nije kriv student, krivica fakulteta je što ga nije naučo da optušuje bez činjenica. Sjajan zaključak, nema šta.

  6. Sve sam mogao da ocekujem ali ovakvu kolumnu od Ljiljane nikada! Na sta lici ovo? Neverovatna neobjektivnost i pristrasnost.

  7. То што је неко био “колумниста Политике”, није никакав комплимент. Да ли је професорка запослена у неком управном одбору? Професори економског факултета могу студенте да подучавају једино самоуправљању које су једино и сами учили и које ревносно данас практикују.

  8. Sramotan tekst. Iritantno netačan. Zašto glodur dozvoljava ovo? Birate ozbiljne teme, najčešće bez kapaciteta da ih obradite kako treba, pri čemu stvarno cenim vaš trud i hrabrost, i zbog toga kupujem Nedeljnik. Ali ovo umivanje ove persone je em neubedljivo, em nemoguće. Sam sam hteo da u više navrata pišem prijave Univerzitetu zbog laži koje profesorka seje u medijima. Mislim da je sramota da je uopšte profesor na BU.

  9. Kome god da je najbolja “kolumnistkinja” predavala zna da je mladi kolega u pravu. Ne prilici Ljiljani ovako pristrasan tekst, jer je hvalospev o Danici, a napad na mladog coveka.

    • Ako si polagao kod Dane, a verovatno nisi, onda ne bi pisao ovako.
      Danica je veoma stroga – ali nepotkupljiva. Ovo su gnusne lazi.

      • Mislis ono, odgovori iz knjige se ne priznaju kao tacni, kao ni oni sa prezentacije. Jedino iz njene glave. Nazalost, polagao i polozio iz prve. Ona je sve osim dobrog profesora.

        • Potpuno se slažem sa Anonymous. Profesor koji odloži predavanje jer projektor nije u funkciji i ona ne može bez unapred pripremljene prezentacije da predaje nije profesor. Daleko od toga, da ne treba primenjivati tehniku na predavanjima, ali ako ne znate da nacrtate grafikone i funkcije koje ste prekopirali iz knjige u prezentaciju, onda ni vi sami ne razumete šta predajete.

  10. Student Jaksic je najverovatnije pripadnik sekte na vlasti, buduci ministar necega, kere Tanjuga (koji je ugasen pre tei godine?) i jos jednog od SnS video-tabloida Srudia B-ot su tu bile bas sa namerom i sa zadatkom. A vucicu niko nije pogresno preneo vec je po njegovoj ideji i uradjeno to sto je uradjeno. Naema tu preterane mudrosti, obrazac ponasanja doticnog studenta je potpuno isti kao i ovih vladajucih “velicina”.

  11. U svemu bih mogla da se složim sa gospođom Smajlović, kada profesorka Popović ne bi i sama u praksi primenjivala ono protiv čega se bori Smajlovićeva. Ti sjajni članci zbog kojih Smajlovićeva visoko ceni Popovićevu često obiluju netačnim činjenicama upakovanim u akademski celofan. Takav način pisanja nikako nije odlika akademski čestitog univerzitetskog profesora. Inače sam veoma daleko od toga da podržavam aktuelnu vlast i njene mlade jurišnike.

  12. Ljilja Smajlović je imala dobre namere. Ali, njen tekst je konfuzan,nedovoljno pismen, bez duhovitosti i lucidnih VB obrta. Uvek je znala da se ugura na visoko mesto, bez istinskog dara koji mora da bude odlika vrhunskog novinara. Ona jeste mediokriteta, što je gore od lošeg.

  13. A šta ste očekivali od Vučićeve vladavine? Onaj ko je i u mislima podržao Koštunicu posle Djindjića, svojim podržavanjem je doprineo ovome što imamo danas. O Tadiću neću ni da komentarišem i trošim tastaturu. Zaista, ja nemam nameru da ostanem u Srbiji a vama svima ako vam je dobro, onda ništa. Profesorki Danici se klanjam na stavu, dostojanstvu, obrazovanju i divim joj se kao ženi i intelektualcu . Divim joj se što ne odustaje i što ipak u tim mladim ljudima vidi nešto za šta vredi ostati. Divim joj se što je borac. Jakšić, Barbara i njima slični su na žalost budućnost ovog društva a ja NE DAM DA MOJA DECA DIŠU ISTI VAZDUH.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime