Litijum u Boliviji je trebalo da snabdeva nemačku autoindustriju, a onda su se pojavile Rusija, SAD i Kina

0
EPA-EFE/YONHAP

Zajedničko preduzeće Nemačke i Bolivije trebalo je da litiujmom snabdeva nemačku autoindustriju. Ali, taj projekat stagnira, a Kina, SAD i Rusija su ušle u uži izbor u trci za glavnog partnera u poslu sa litijumom, piše Dojče vele.

Prema trenutnom stanju tehnike, litijum je neophodan za proizvodnju baterija za elektro-automobile i zbog toga veoma važan za Nemačku sa njenom autoindustrijom, a i sama želi da se što pre oprosti od motora na fosilno gorivo na svojim putevima. Bolivija spada u zemlje sa najvećim rezervama litijuma na svetu koje se nalaze u površinskim slanim jezerima.

Zato su decembra 2018. na ceremoniji prilikom potpisivanja ugovora o stvaranju zajedničkog preduzeća na obe strane prisustvovali i nadležni ministri Nemačke i Bolivije.

„Ekološki prihvatljivo vađenje ključne sirovine litijuma i pošteno partnerstvo sa Bolivijom su osnova našeg delovanja”, navodi se na sajtu ACISA, kompanije iz Baden-Virtemberga koja je konkretno započela saradnju sa tom južnoameričkom državom.

Tada su obe strane polagale velike nade u projekat.

Šest kompanija u užem izboru

Skoro četiri godine kasnije, euforija se oseća samo na bolivijskoj strani.

„Počinje era litijuma”, piše pre nekoliko dana portal „EJU” koji je budući prihod procenio na dve milijarde američkih dolara godišnje. Govori se o proizvodnji od oko 40.000 tona godišnje koja bi trebalo da počne do kraja 2024.

Međutim, ono što nedostaje je nemačka komponenta projekta.

Jer, Bolivija je pre nekoliko dana objavila kojih šest kompanija ulaze u uži izbor za taj veliki posao – a one dolaze iz Kine, SAD i Rusije. To su Uranium One Group (Rusija), Lilac Solutions (SAD) – i još četiri kineske firme – CATL, Fusion Enertech, TBEA i CITIC Guoan Group.

Neki lokalni mediji pišu da Bolivija prednost daje ruskoj korporaciji, što je već ponegde izazvalo talasnje, pa se pominju sankcije i opasnost za demokratiju u Boliviji.

Uranium One Group je međunarodna korporacija, deo ruske državne agencije Rosatom. Krajem prošle godine je sklopila ugovor za eksploataciju rezervi litijuma u Argentini – koje zajedno sa onim u Čileu i Boliviji, čine takozvani ltijumski trougao – sa najvećim poznatim rezervam litijuma na svetu.

U svakom slučaju, retko ko još u Boliviji govori o zajedničkom preduzeću sa Nemačkom, iako je ministar energetike Frenklin Molina Ortiz uveravao: „Do sada su potpisane samo deklaracije o namerama, nema važećih ugovora.”

U pozadini – politička borba za moć

Međutim, nemačka kompanija je imala i tu nesreću da je saradnja rano bila u senci političkih nemira. Nekoliko meseci nakon potpisivanja ugovora, počeli su protesti protiv projekta u regionu oko slanog jezera Ujuni sa bogatim nalazištima litijuma.

Govorilo se da je Bolivija u poslu sa Nemcima loše prošla, a i da je nemačka kompanija premala za veličinu projekta.

Kasnije, kada je predsednik Evo Morales podneo ostavku u kontekstu protesta posle kontroverznih izbora 2019. govorio je o pokušaju državnog udara u vezi sa nalazištima litijuma – pominjao je Veliku Britaniju. Tada je čitav posao sa litijumom defintivno politizovan.

U međuvremenu, Moralesov naslednik i partijski prijatelj Luis Arče našao se na udaru kritika. Kako prenose bolivijski mediji, njegov sin igra ključnu ulogu u odlučivanju kome će biti dodeljen posao sa litijumom. „Glasine i malo transparentnosti”, komentariše portal „Erbol” situaciju oko odluke o litijumu.

Za političku budućnost predsednika Arčea, na kojeg Morales takođe vrši sve veći pritisak, od centralnog je značaja da li će moći da donese strateški mudre odluke za svoju zemlju.

„Trebaju nam partneri, a ne vlasnici”, rekao je pre mnogo godina Morales i time podigao nivo zahteva kada je reč o saradnji sa inostranim partnerima.

Radi se o dva projekta – tendera

Kompanija ACISA, koja je osnovana specijalno kao nemačko-bolivijsko zajedničko preduzeće, u ponedeljak je na pitanje DW odgovorila da je tender, na kojem je šest konzorcijuma ušlo u uži izbor – bio za izbor tehnologije za direktnu ekstrakciju litijuma iz slane vode jezera Ujuni. Prema odluci, ovu tehnologiju bi trebalo da koristi državna kompanija ILB, jer prema bolivijskim zakonima sirovine iz primarnih izvora (kao što je slana voda Ujuni) može da eksploatiše samo država.

Međutim, taj projekat je potpuno nezavisan od ACISA projekta, odnosno – ekstrakcije litijuma od ostatka slanog rastvora.

Ipak, Nemci moraju da priznaju: „Što se trenutnog statusa našeg projekta tiče, možemo samo reći da su zbog situacije u Boliviji pregovori i dalje veoma teški”. Optimistički rečeno: na zna se šta će biti.