Lista 100+ najbogatijih u Srbiji, višemesečno istraživanje po najmerodavnijoj metodologiji – Čitajte u novom Nedeljniku

0

Nedeljnik u novogodišnjem dvobroju koji je na kioscima od četvrtka 30. decembra, donosi prvi put kod nas preciznu listu 100 (i više) najbogatijih ljudi. Lista objavljena u novom broju je plod višemesečnog istraživanja. Nedeljnik je analizu uradio uz pomoć grupe konsultanata koja ima vrlo veliko iskustvo u Srbiji i inostranstvu. A istraživanje je rađeno po najmerodavnijem multiplikatoru Stern School of Business – New York University. Kompletnu listu sa podacima i metodologijom istraživanja možete da pročitate u novom Nedeljniku.

***

Liste najbogatijih ljudi uobičajena su pojava u svetu. Najpoznatiju pravi Forbs. Naročito su postale važne u godini pandemije kad je bogatstvo počelo da se umnožava neverovatnom brzinom i u neslućenim razmerama. Trka Džefa Bezosa i Ilona Maska dovela je do toga da se s nestrpljenjem čeka ko će biti prvi – bilioner. Magazin Tajm nije slučajno proglasio Maska za ličnost godine.

Ima li Srbija milijardera? Ima. Ne mnogo, ali ima. Ali zato broj milionera nije mali. Da se razumemo, ovde govorimo o najbogatijim ljudima čije bogatstvo počiva na imovini (vlasništvu).

Gledajući listu, može se reći da se Srbija ne razlikuje mnogo od drugih država. Prema analizi i proceni koju je Nedeljnik napravio, uz pomoć grupe najpoznatijih konsultanata koji imaju veliko iskustvo u Srbiji i inostranstvu, u Srbiji ima osam poslovnih ljudi čije je bogatstvo veće od milijardu evra i još pet čije je bogatstvo „na ivici” od milijardu evra.
Na spisku 100 najbogatijih u Srbiji su neki „stari znanci”, ali i pripadnici nouveau riche – nove klase bogataša nastale u poslednjih desetak godina.

U tu grupu s jedne strane ubrajaju se preduzetnici koji posluju u sve moćnijem IT sektoru, a s druge strane većinu u toj grupi čine poslovni ljudi čije je bogatstvo nastalo u sprezi s vladajućom političkom kastom.
Srbija je postala poznata kao zemlja po fenomenu koji nije karakterističan za razvijene demokratske i tržišne sisteme – u njoj se prvobitna akumulacija kapitala ne događa samo promenom sistema (na primer, socijalizma u kapitalizam) nego mnogo više promenom partije na vlasti.

U mnogim državama sveta milijarderi i milioneri ne vole da su pod reflektorima javnosti. Moj omiljeni primer je porodica Rajman, vlasnici JAB Holding Company. O proizvodima njihovih kompanija sve se zna, o njima – ništa. Za spoljni svet oni su klan stidljivih nemačkih milijardera koji pripadaju grupi 500 najbogatijih ljudi sveta – zauzimaju od 49. do 63. mesta najbogatijih ljudi na planeti. Izbegavaju odlazak na poslovne sastanke privatnim avionima, ne odsedaju u ekskluzivnim rizortima, nemaju skupocene jahte, ni milijarderske hobije. Godišnji prihod koji ostvaruju kompanije uglavnom ulažu u ojačavanje njihovih temelja.
I većina srpskih milionera izbegava javnost. To su većinom poslovni ljudi koji su pre 10-15 godina zaokružili lično bogatstvo i sada su posvećeni ojačavanju performansi svojih biznisa i neskloni javnom razmetanju. Ima, naravno, izuzetaka koji vole da se razmeću stečenim bogatstvom, takvih je najviše među novokomponovanim bogatašima.
Zanimljiv fenomen, moguće zbog kratkog perioda akumulacije kapitala, jeste i činjenica da u Srbiji još ne postoji druga generacija bogataša unutar već bogatih porodica – pojedinaca koji baštine milionsko nasledstvo svojih roditelja i žive od rente.

Postoje dobri razlozi zašto bogati ljudi izbegavaju javnost. Izvesnu nelagodu bogatih ljudi u Srbiji stvara uverenje (uglavnom netačno) da su prvi milion stekli u vreme Miloševićevog režima, na muci naroda ili u sprezi s režimom. Nema sumnje, bilo je i takvih. Ali čim je pao Milošević, i bogatstvo takvih „biznismena” propalo je. Ali većina bogatih vlasnika koji obeležavaju 30, 35 ili 40 godina rada svojih kompanija su poslovni ljudi koji su biznise podigli zahvaljujući znanju, trudu i veštinama, a nije kazano da u nekim slučajevima nije bilo i sreće (što za biznis nije neuobičajeno).

Ako bi se pravila neka klasifikacija, onda bi se moglo reći da prvu generaciju srpskih bogataša čine „reformska deca” Ante Markovića, jugoslovenskog premijera koji je u periodu 1989-1991. pokušao da sprovede ekonomske reforme i stvorio ambijent za slobodu preduzetništva i razmah lične inicijative. Već druga i treća generacija srpskih bogataša „deca” su kapitalizma i Četvrte industrijske revolucije. I na kraju, posebna, ne mala, grupa bogataša nastala je (naročito u poslednjih deceniju i po) kroz spregu biznisa i politike. Neki od takvih već su propali uz bučno urušavanje, neizvesna je sudbina aktuelnih.

LISTA 100 PLUS NAJBOGATIJIH LJUDI U SRBIJI OBJAVLJENA JE U NOVOGODIŠNJEM DVOBROJU NEDELJNIKA (NA DUPLO VEĆEM BROJU STRANA) KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 30. DECEMBRA. NAREDNI BROJ IZLAZI 13. JANUARA