Lekcija pod stolom

Onda je Mate rekao: „Već treću noć kako čim zatvori restoran, on meni pošalje poruku, ja mu otključam vrata, i on tiho uđe u stan sa ćebetom, pa uđe onda u trpezariju, i ode pravo ispod stola, tu se izuje, i legne da spava.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ ti rekao razlog?“ Onda je Mate rekao: „Jeste, promenio je u restoranu neka jela, neka je skroz izbacio, a uveo neka potpuno nova, odštampao je i novi jelovnik, stavio ga je i u izlog, i onda su ga masovno popljuvali i izvređali na guglu“

0
Fotografija: Nebojša Babić

Bila je subota, pola šest ujutru, bio je mrak napolju kao i u stanu, Dobrila i Fric su spavali u velikom bračnom krevetu, kad su se vrata od njihove spavaće sobe otvorila i Mate je na prstima i pognutih leđa ušao unutra, držao je u ruci mobilni telefon sa uključenom lampom. Prišao je polako Dobrili, uperio je svetlo ka njenom licu, ali Dobrila je odmah izvukla ruku koja je bila ispod jorgana i upalila je svetlo na lampi pored kreveta, pa je rekla: „Da li ti planiraš da u skorije vreme prestaneš sa tim šunjanjem po stanu?“ Mate se prepao od Dobriline brze reakcije, ali odmah je stavio prst na usta, i šapnuo joj: „Tiho, imamo problem u trpezariji.“ Onda mu je Dobrila rekla: „Oduvek smo ga imali.“ Tu je Mate seo na krevet pored Dobrile, pa je rekao: „Ovo je sad ozbiljno, komšija Kinez Li već treću noć spava ispod trpezarijskog stola.“ Tu se Dobrila uozbiljila, pridigla se i premestila se u sedeći položaj, pa je rekla: „Ne razumem?“ Onda je Mate rekao: „Već treću noć kako čim zatvori restoran, on meni pošalje poruku, ja mu otključam vrata, i on tiho uđe u stan sa ćebetom, pa uđe onda u trpezariju, i ode pravo ispod stola, tu se izuje, i legne da spava.“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ ti rekao razlog?“ Onda je Mate rekao: „Jeste, promenio je u restoranu neka jela, neka je skroz izbacio, a uveo neka potpuno nova, odštampao je i novi jelovnik, stavio ga je i u izlog, i onda su ga masovno popljuvali i izvređali na guglu.“ Tu se onda i Fric iznenada pridigao u krevetu, pa se premestio u sedeći položaj: „Ovo mi je već zanimljivo da čujem.“ Onda je Mate rekao: „Ja sam mislio da spavaš.“ Onda je Fric rekao: „Zajebao si se kao i uvek.“ Onda je Dobrila pitala: „Ko ga je izvređao i popljuvao?“ Mate je odgovorio: „Ima tu i nekoliko njegovih sunarodnika, ali uglavnom ovdašnjih ljubitelja kineske kuhinje.“ Onda je Fric pitao: „Kako znaš ko je ko?“ Onda je Mate rekao: „Sunarodnici pišu na kineskom.“ Onda je Dobrila rekla: „Moramo odmah da reagujemo, zašto bih ja bila budna, a on i dalje da spava.“ I onda je sklonila jorgan sa sebe i ustala je iz kreveta, ali se onda ukočila u mestu jer je videla da na sebi ima čipkaste tange i majicu do pupka na kojoj je pisalo ‘Život je borba, biješ se i sa svojim i sa tuđim mozgom. Dobrila’. Tu je i Mate bio potpuno zbunjen, gledao je u Dobrilu, pa je rekao: „Nemam reči.“ Dobrila, koja je bila skoro pa u šoku, držala je glavu pognutu i gledala nadole, ka tangama, i samo je rekla: „Pojma nemam šta sam sanjala, ali ovo nisam sigurno, jednostavno ne priznajem.“ Onda je Mate, koji je na sebi imao majicu na kojoj je pisalo ‘U ovoj porodici apsolutno je sve diskutabilno. Mate’, rekao: „Ni ja nemam pojma šta sam sanjao, znam samo da je bilo konfuzno, ali ovo tvoje moramo ignorisati.“ I dok su njih dvoje tako stajali u sobi pored kreveta, Fric se mučio da se izvuče napolje ispod svog jorgana. Čulo se kako stenje i mrmlja i psuje i samo je rekao: „Ja ni noge ne mogu ni da izvučem, ali bar znam šta sam sanjao.“ Vukao je jorgan nadole, pokušavao je da se iskobelja, na kraju se prevrnuo i ispao iz kreveta, pa se onda pridigao i na sebi je imao do poda dugačku belu spavaćicu i na stotine ispisanih poruka, pa je rekao glasno: „Evo me! Dominikanski fratar!“ Onda je Dobrila rekla: „Majko moja. Ajmo u trpezariju.“ I onda su sve troje izašli iz spavaće sobe i ušli u trpezariju, pa su pogledali ispod stola, a tamo je komšija Kinez Li mirno spavao umotan u ćebe. Onda je Mate rekao: „Možda da ga pustimo da spava još malo.“ Onda je Mate prineo bokal sa kafom na sto, doneo je i šolje i tako su sve troje posedali, zapalili su cigarete i mirno pili svoje kafe. Fric se mučio da prekrsti noge, na kraju je i odustao od toga. Onda je Mate rekao: „Ako ću i ja da imam košmare ceo život kao vas dvoje, i da se budim u sličnoj odeći, možda da se ipak javim nekom doktoru.“ Onda je Dobrila gledala u Frica pa je rekla: „Ajde što si u spavaćici, nego vidi koliko ti je reči ispisano, neverovatno.“ Onda je Fric pogledao u Dobrilu pa je rekao: „Ajde što ti nosiš tange, nego još i spavaš pored fratra. Neverovatno.“ Onda se iznenada čuo krik ispod stola, Kinez Li se probudio i prepao se, pa je Mate rekao: „Ne brini, na sigurnom si.“ Onda je Fric rekao: „Ja tebe ne razumem, došao si iz Kine i otvorio restoran, i sad si već godinama ovde, i jezik si naučio, i uveo si sada neke radikalne promene u restoranu i hoćeš da te ljudi vole i da te ne pljuju? Pa da l’ si ti normalan Kinez ili si ti nenormalan Kinez?“ Onda je Kinez Li rekao: „Kad vidim vas troje, smatram sebe normalnim Kinezom.“ Onda je Fric podigao svoju spavaćicu da bi se lakše sagnuo i sišao je ispod trpezarijskog stola, seo je pored Kineza Lija i zagrlio ga, a onda mu je šapnuo na uvo: „Ti nisi ništa naučio ovde kod nas, zapamti dobro, jednom zauvek…“ A onda mu je viknuo na uvo: „Mi ovde ne menjamo ništa! Ni naše ludilo, ni jelovnike! Mi samo pljujemo!“

*Pratite redovno kolumne Srđana Valjarevića o Fricu i Dobrili u Nedeljniku. A sada su dostupne i majice sa likovima iz kultne kolumne