Priča o Leki Rankoviću kao o srpskom nacionalisti nije bez osnova, što ne znači i da je istinita. O tome je nedoumice imao i Petar Stambolić, koji, kako je već navedeno, Rankoviću baš i nije bio naklonjen. Venceslav Glišić je zabeležio da mu je „Pera govorio da je Ranković bio nacionalista, a kasnije je to porekao, navodeći primere kada je Leka osuđivao pojave srpskog nacionalizma“.
Posle Brionskog plenuma, Leka jeste bio odstranjen iz javnog života, jeste se povukao u sebe, ali to ne znači da je prestao da ide u kafane.
„Povremeno smo izlazili porodično u neki beogradski restoran. Išli smo, naravno, nenajavljeno. Kada smo ulazili, muzičari su prekidali svoj program i počinjali da sviraju ‘Marš na Drinu'“, pričala je Slavka Ranković.
Nisu svirali „Po šumama i gorama“, recimo, što bi bilo prikladnije njegovoj (ratnoj) biografiji, nisu doduše ni „Jeremija pali topa“, ali Ranković jeste postao svojevrsni simbol srpstva.
*Iz knjige Veljka Miladinovića “Aleksandar Ranković: Srpski mit, jugoslovenska tragedija“ koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 11. juna.
***
Nedeljnik čitaocima poklanja ediciju koja se čekala godinama. U našoj “letnjoj biblioteci” nalaze se priče o Titu, Milanu Stojadinoviću, Milovanu Đilasu, Aleksandru Rankoviću (poklon uz novi broj od 11. juna), a u narednom broju dobija se i knjiga o Draži Mihailoviću.
Tagovi
