“Lečenje raka je politička odluka”: Dr Kristof Zelinski vodeći evropski onkolog o savremenim terapijama i budućnosti borbe protiv bolesti koja uzima mnogo života

    0
    Foto Promo


    I novacije su otvorile potpuno nova polja u lečenju raka – sada ima više uspeha i smanjena je smrtnost. Sve te inovacije vode do precizne i personalizovane medicine gde lečiš pacijente prema profilu tumora, ne lečiš pacijente samo „bum“ hemioterapijom, iks ili ipsilon, već primenjuješ sve ove karakteristike na svoju odluku o lečenju, kaže profesor dr Kristof Zelinski, specijalista za onkologiju, imunoterapiju i personalizovane tretmane raka i direktor Centralnoevropskog centra za rak u Beču na Wiener Privatklinik.

    Baš na toj klinici, gde je i medicinski direktor, leče se i pacijenti iz Srbije i rade sestre iz našeg regiona, razgovarali smo sa njim o savremenim terapijama za lečenje raka.

    „Sve što je povezano sa onkologijom uvek ima veze sa dijagnostikom – to je danas najvažnije. Zašto je ovo bitno? Zato što se onkologija promenila, profilisana je u potpunosti u tome što umnogome zavisi od dijagnostičkih alata. Sada mogu manje-više prilično dobro da se predvide određene karakteristike tumorskih ćelija, što uz savremene terapije daje bolje rezultate u lečenju“, objašnjava profesor Zelinski, koji je i predsednik Centralnoevropske kooperativne onkološke grupe koja sprovodi klinička ispitivanja i glavne edukativne aktivnosti preko svoje Akademije u 23 zemlje Centralne i Jugoistočne Evrope.

    Njegove nedavne istraživačke aktivnosti pokrivaju širok spektar terapija raka, sa fokusom na klinička ispitivanja, istraživanje raka dojke i pluća uključujući razvoj koncepata koji se odnose na imunoonkologiju, ciljane lekove i tromboembolije.

    Objavio je 600 originalnih radova i recenzija u časopisima i mnogo knjiga, a njegov indeks naučne kompetentnosti (H-indeks) je 72. Danas kod oko 50% svih karcinoma pluća, određene molekularne mutacije mogu da se ciljaju lekovima.

    Jedan od glavnih fenomena u onkološkom istraživanju ili onkološkom lečenju je razvoj otpornosti tumorskih ćelija. Dakle, otpor je glavni problem

    „Velika je greška dati samo hemioterapiju bez razmatranja ovih molekularnih promena. Ove molekularne promene su vrlo često ono što možemo tretirati lekovima. Danas postoji samo mali broj tumora kod kojih ne treba da se radi molekularna dijagnostika ili imunološka dijagnostika, jer nije pokazano da postoji neka veća prednost od toga. Ali kod većine tumora, u stvari, rekao bih kod otprilike 90% ili više zahteva se neka vrsta molekularne imunološke dijagnostike pre nego što se pacijenti leče“, priča profesor Zelinski.

    Kada pacijenti dolaze kod njih – a kaže da je polovina pacijenata koje leče iz inostranstva – trebaju im određena istraživanja. Sa ovim pacijentima imaju pristup takvoj molekularnoj dijagnostici i rade sa partnerima patolozima koji im pružaju informacije koje su potrebne.

    „Komplikovano je zato što tumori menjaju svoje karakteristike dok se leče. Jedan od glavnih fenomena u onkološkom istraživanju ili onkološkom lečenju je razvoj otpornosti tumorskih ćelija. Dakle, otpor je glavni problem. To znači da dok radite neku vrstu jednog ili drugog tretmana, ove karakteristike se menjaju. Za ovo je najvažnije pitanje da se uradi biopsija. Postoje određene izreke u onkologiji, kao na primer – tkivo je problem (‘The tissue is the issue’). Ovo onda vrlo često vodi do nove vrste intervencije, nove vrste lečenja, koje će se onda primeniti prema ishodu ove biopsije. Profil lečenja raka se potpuno promenio u odnosu na pre nekoliko godina. Mi smo u mogućnosti da sve ovo uradimo i ne možete da lečite rak bez svega toga. I u stvari, ono što smo uspeli sa mnogim partnerima koje imamo u okviru Centra za rak jeste da ne samo zajedno lečimo, već i zajedno dijagnostikujemo pacijente“, priča profesor Zelinski.

    Svi se plaše hemioterapije ali danas su stvari drugačije – oko 90% pacijenata ne doživljava nikakvu vrstu povraćanjA

    Što se tiče lečenja, obično koriste, naravno, hemioterapiju koja je još uvek važan deo lečenja. Ali se i ona promenila. „Svi se plaše hemioterapije ali danas su stvari drugačije – oko 90% pacijenata ne doživljava nikakvu vrstu povraćanja. Mislim, samo 10% možda će doživeti neku vrstu mučnine ili slično, zbog lekova koji su tu. Hemioterapije, a i lekovi su se promenili“, napominje profesor Zelinski.

    Ali ponekad kada je prisutna određena molekularna promena, mogu da zamene hemioterapiju tretmanom lekovima koji ciljaju na te molekularne mutacije, a obično su to tablete koje pacijenti uzimaju. U poslednjih 12 godina, bilo je otprilike 100 različitih jedinjenja, koja su registrovana od Evropske agencije za lekove. Postoji veoma, veoma mnogo, molekularnih ograničenja, ili možete da prepišete samo tabletu i pacijenti je uzimaju. „I ovo radi“, naglašava dr Zelinski.

    Pitanje je da li je to budućnost u lečenju raka. „Da, definitivno. Definitivno“, dodaje.

    Imao je pacijenta, kaže, koji je došao sa veoma uznapredovalim tumorom, koji je lečen hemioterapijom bez molekularne dijagnoze. I to je bilo loše. I onda su izvršili biopsiju i ispostavilo se da ova osoba ima molekularnu mutaciju, koja je sasvim uobičajena, a pod nazivom EGFR mutacija.

    „Ovo je promena receptora faktora rasta epiderme na površini tumorskih ćelija. Ova mutacija molekula izaziva rast tumorskih ćelija. Dakle, obično kod ćelija tumora, imate antenu, i obično, faktor rasta dodiruje antenu. To je kao radio. Kada blokirate ovu mutaciju, signal prestaje i samim tim tumor. Tako se ispostavilo da je ova osoba sa EGFR mutacijom i počeli smo da mu dajemo ciljani tretman. I tumor se kretao do svoje prethodne veličine. I to samo zbog jedne tablete u danu, i ta osoba nije mogla da veruje. I bio je iznenađen što je samo uzeo jednu tabletu. Dakle, morao sam da potrošim više vremena da mu kažem da će ovo uspeti nego da prepišem celu proceduru, jer jednostavno nije verovao u to. A danas je skoro bez tumora, ali mora da nastavi da uzima ovu tabletu. To je sada priča – to je hemioterapija, to je ciljana terapija, to je ciljana terapija lekovima“, priča profesor Zelinski.

    Na drugom kraju je imunoterapija. Rak pluća može se lečiti samo imunoterapijom, i dovodi do otprilike kod 40% pacijenata bez bolesti za pet godina. Objašnjava da imunoterapija funkcioniše kao fizički most izmedu tumora i belih krvnih zrnaca. I postoje antitela koja deluju protiv ovog mosta. Ovaj most se otvara ili nestaje zbog problema. Imunoterapija se ponekad daje sama po sebi, samo kao monoterapija. Dakle, trebalo bi da postoji „veoma visoka koncentracija ovog mosta“, tako da se može lečiti samo imunoterapijom.

    Imamo ‘porodice raka’, tako da je oko 10% svih karcinoma genetski povezano

    Govoreći o prevenciji raka i negativnom uticaju alkohola, načina ishrane i drugih faktora, profesor Zelinski kaže da je alkohol problem ne samo za rak pluća – postoje mnoge bolesti koje su povezane sa alkoholom – a to nije ni samo rak jetre.

    „Alkohol je sam po sebi toksičan i dovodi do povećanja indeksa telesne mase jer generiše apetit i masne ćelije. Takođe, znamo da ljudi koji imaju visok indeks telesne mase češće imaju oblike raka dojke. Postoji još jedna stvar koja je važna. Imamo ‘porodice raka’, tako da je oko 10% svih karcinoma genetski povezano. Ako je vaša baka imala rak jajnika, vaša majka je imala rak dojke, vaša sestra, vrlo je verovatno da ćete imati jedno od to dvoje, jer je oboje povezano sa genom pod nazivom BRCA. Dakle, ovo je nešto što je klasika. Sada se čini da je BRCA takođe odgovoran za oko 20% karcinoma pankreasa i, otprilike mnogo manje, ali na sličan način za rak prostate. Ovo se mora uzeti u obzir jer znamo da se mogu preduzeti određene preventivne mere, na primer, kod određenih BRCA mutiranih bolesti poput raka jajnika, raka dojke, ako su rano otkriveni. Pre svega, pojačani su drugi sistemi prepoznavanja poput mamografije, magnetne rezonance i slično, ali i hirurške intervencije, posebno kada se završi planiranje porodice“, objasnio je profesor Zelinski.

    U lečenju kancera, kaže, postoji obilje različitih aspekata. Sada imunoterapije „eksplodiraju“ i traže se partneri koji bi radili na ovim vrstama terapije. Tu su i vakcine koje su doživele popriličnu renesansu. „Sada kada možemo da kombinujemo ovo, plus vakcina, to bi moglo biti dobro“, uveren je profesor Zelinski. Kod oko 20 bolesti je imunoterapija već registrovana. Veliko pitanje je kada će terapije postati pristupačne svima. Ovo su skupi tretmani i postaće pristupačni kada postanu generički a tada, kako kaže „počinje cela trka“. Naglašava da su i lečenje raka i savremene terapije politička odluka na koju može da utiče javnost.

    „To je, znate, politička odluka o tome šta želite da ponudite stanovništvu. Dakle, to su dve strane medalje. Jedna strana medalje je politička odluka. Ali ovo u velikoj meri zavisi od toga šta javnost želi. Tako se često susrećemo sa situacijama da pacijenti dođu i kažu zašto ne dobiju ovo ili ono. I to je dobro. Političari imaju jedini cilj – biti ponovo izabran. Oni žele da udovolje javnosti. Postoji slučaj u jednom velikom evropskom gradu, gde se gradonačelnik kandidovao za reizbor i sve je bilo u redu, on je već imao 70% po istraživanjima i bio je uveren da će sve proći kako treba. A u nedelju pred izbore, koji su bili sledeće nedelje, jedan list je pisao da javnosti više neće biti garantovan pristup lekovima za rak. I to više nije mogao da nadoknadi jer bi nedelju dana nakon toga izgubio izbore. Moraš da misliš. Jer otprilike 10% populacije je manje-više suočeno sa rakom, pacijenti, te porodice, rođaci, porodice, deca, prijatelji…“, zaključio je profesor Zelinski, uz poruku da je kvalitet lečenja – na klinici u Austriji ili bilo gde u svetu – nešto što, znamo, spasava život.