Kuvajt je danas saopštio da je smanjio proizvodnju sirove nafte usled „kontinuirane agresije“ Irana protiv te zemlje.
Kuvajtska naftna korporacija (KPC) navela je da su pretnje bezbednom prolasku brodova kroz Ormuski moreuz takođe uticale na ovakvu odluku.
„KPC naglašava da je ovo prilagođavanje isključivo mera predostrožnosti i da će biti revidirano u skladu sa razvojem situacije“, objavila je korporacija na X-u. „Ostajemo u potpunosti spremni da vratimo nivo proizvodnje čim uslovi to dozvole.“
Kuwait Petroleum Corporation (KPC) announces that in light of the ongoing aggression by the Islamic Republic of Iran against the State of Kuwait, including Iranian threats against safe passage of ships through the Strait of Hormuz, KPC has implemented a precautionary reduction in… pic.twitter.com/tOmwNK7ykk
— KPC | مؤسسة البترول الكويتية (@kpcofficialkw) March 7, 2026
Ormuski moreuz, koji je inače zakrčen naftnim tankerima i teretnim brodovima, gotovo je opusteo zbog rata. Saobraćaj je protekle nedelje opao za oko 90 odsto usled neprekidnih američkih napada i iranskih pretnji, piše NBC News.
Sirova nafta na višegodišnjem maksimumu
Cene fjučersa sirove nafte (WTI) skočile su u petak za više od 11 odsto, premašivši 90 dolara po barelu, što je najviši nivo od avgusta 2022. godine. U petak su berze zatvorene do ponedeljka.
Ranije tog dana, katarski ministar energetike Sad al-Kabi izjavio je za Fajnenšel tajms (Financial Times) da će izvoznici iz Persijskog zaliva obustaviti proizvodnju u roku od nekoliko dana ukoliko tankeri ne budu mogli da prolaze kroz Ormuski moreuz.
Ovaj moreuz je ključna ruta kroz koju se obično transportuje oko 20 miliona barela nafte i naftnih derivata dnevno.
Sjedinjene Američke Države nagovestile su moguće mere za ublažavanje pritiska, uključujući potencijalno korišćenje nafte iz strateških rezervi, dok su istovremeno privremeno dozvolile Indiji kupovinu određenih količina ruske sirove nafte koja se već nalazi na transportnim brodovima.
U međuvremenu, Saudijska Arabija je podigla cene nafte za kupce u Aziji i preusmerila isporuke kroz luke na Crvenom moru kako bi zaobišla Ormuz, objavio je Trading Economics u analizi.
optimistični i crni scenario
U najoptimističnijem scenariju za globalnu ekonomiju, najnoviji rat na Bliskom istoku završiće se u roku od nekoliko nedelja. Region nastavlja da proizvodi naftu i gas. Saobraćaj kroz Ormuski moreuz se obnavlja, sprečavajući šok u snabdevanju energijom u svetu. Strah od inflacije se smanjuje.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da ne treba prebrzo osećati olakšanje. Združeno američko-izraelsko bombardovanje Irana, kao i iranske odmazde širom regiona, pokreću opasnosti koje predstavljaju značajnu pretnju globalnim ekonomskim tokovima, piše Njujork tajms.
Najveći strahovi odnose se na mogućnost da iranska vlada, dovedena na ivicu opstanka, preduzme agresivniju odmazdu, prihvatajući gotovo izvesnu eskalaciju bombardovanja sopstvene teritorije kao cenu za još jedan dan borbe.
„i prvi svetski rat je trebalo da traje mesec dana“
„Nalazimo se u vrlo rizičnom periodu“, rekao je Kenet S. Rogoff, bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda i profesor na Harvardu.
Kao šahovski velemajstor i student istorije, Rogof je skeptičan prema konsenzusu da će sukob biti kratkotrajan. Pominje atentat na prestolonaslednika Austrougarske pre više od jednog veka, događaj koji je pokrenuo globalni sukob.
„To je pomalo kao da pitate, kada je ubijen nadvojvoda Ferdinand, kakve bi bile makroekonomske posledice, a da niko nije znao šta sledi“, rekao je Rogof. „Kada je počeo Prvi svetski rat, svi su mislili da će trajati mesec dana.“
Paralela sa sedamdesetim
Kad god svet suoči nove razloge za zabrinutost zbog pristupa nafti s Bliskog istoka, povlače se paralele sa sedamdesetim, kada je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) izazivala niz šokova.
Dok je naftni kartel smanjivao snabdevanje da bi podigao cene, Amerikanci su morali da podnesu ranije nezamislivu neprijatnost: čekanje u dugim redovima na benzinskim pumpama i plaćanje rekordnih cena za svoje velike automobile.
Tada, kao i sada, pažnja je bila usmerena na Ormuski moreuz, uski morski prolaz između Irana i Persijskog zaliva, preko kojeg prolazi oko petina svetske nafte, većinom namenjene Aziji.
Pritisak na prolaz kroz moreuz bio je posebno intenzivan 1979, kada je američki podržani šah Irana svrgnut revolucijom koja je dovela na vlast ekstremističku vladu koja i danas vlada.
Skok cene nafte
Međutim, istorijske paralele ovde se razlikuju. Kartel poznat kao OPEC Plus već je obećao da će povećati proizvodnju kako bi nadoknadio bilo koje zalihe ugrožene ratom. Delimično zahvaljujući velikom povećanju američke proizvodnje, svetska ponuda nafte uglavnom premašuje tražnju.
Za mnoge zemlje, naftni šokovi sedamdesetih i kasniji sukobi u Persijskom zalivu podstakli su težnju ka većoj energetskoj samostalnosti. Svest da nafta i gas nose stalne geopolitičke rizike – da ne pominjemo klimatske promene- dovela je i do prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Kina i Evropa prednjače u ulaganjima u vetar i solar.
Ali aktuelna kriza pokazuje da je svet i dalje snažno zavisan od fosilnih goriva. Ako prolaz kroz Ormuski moreuz bude onemogućen više nedelja, a iranske rakete oštete rafinerije, to će nadmašiti bilo kakve trenutne dobitke od čistijih izvora energije.
Ako se rafinerije unište, to će ograničiti proizvodnju petrohemijskih proizvoda, uključujući đubriva, što bi moglo povećati troškove proizvodnje hrane i ugroziti ishranu u subsaharskoj Africi i Južnoj Aziji.
„Nafta i gas su i dalje izuzetno važni“, rekla je Kjersti Haugland, glavna ekonomistkinja u DNB Carnegie, nordijskoj investicionoj banci sa sedištem u Oslu. Bez obzira na prednosti prelaska na zelenu energiju, dodala je, „još je dug put pred nama.“
Trgovinski rat
Kina, Japan, Nemačka, Južna Koreja, Tajvan, Italija i Španija, svi značajni izvoznici industrijskih proizvoda, već se suočavaju sa trgovinskim ratom koji sprovodi Donald Tramp. Manevrišu kroz carine i povećane troškove sirovina poput čelika. Sada se suočavaju i sa mogućnošću da cene goriva skoče, ako rat na Bliskom istoku brzo ne popusti pod diplomatijom.
„Najranjiviji delovi sveta su Evropa i Istočna Azija, s obzirom na zavisnost od uvoza energije“, rekao je Adnan Mazarei, viši saradnik u Peterson Institute for International Economics u Vašingtonu.
Jasan signal o ulozi cena pojavio se u ponedeljak, kada je državna kompanija Katara QatarEnergy saopštila da obustavlja proizvodnju tečnog prirodnog gasa zbog opasnosti transporta kroz Ormuski moreuz. To je podiglo cenu gasa u Evropi za 50%.
Kina je posebno osetljiva zbog zavisnosti od Irana za više od 13% uvoza nafte. Vlada već pokušava da se nosi s katastrofalnim padom cena nekretnina, koji je uništio ušteđevinu miliona domaćinstava.
Indija se suočava s posebnim problemima. Vlada je prošlog meseca obećala Trampu da će smanjiti kupovinu nafte iz Rusije – ali za sada su dobili podršku Vašingtona da kupuju određene količine i iz ruskih izvora.
Indijska ekonomija se takođe oslanja na tzv. doznake – novac koji migranti šalju kući. Oko devet miliona indijskih radnika u Persijskom zalivu šalje 38% ukupnih doznaka, prema analizi Shumite Deveshwar iz TS Lombard.
Sjedinjene Države mogu delovati izolovanije, s obzirom na status najvećeg proizvođača sirove nafte i izvoznika tečnog gasa.
Međutim, dok američke kompanije za fosilna goriva profitiraju od produženog rasta cena nafte i gasa, američki potrošači gotovo sigurno plaćaju više za benzin. Cena goriva se prenosi na ostatak ekonomije, podižući cene.
Završetak sukoba što pre
Ova realnost navodi mnoge stručnjake da pretpostave da će Tramp pokušati da završi sukob pre nego što više cene energenata dodatno pogoršaju rastuće troškove robe široke potrošnje.
Tramp, inače, svoj položaj delimično duguje javnom nezadovoljstvu zbog cena namirnica. Politički bi moglo biti opasno da uđe u novembarske kongresne izbore s višim cenama benzina.
Ipak, dugoročno, posledice sukoba će verovatno povećati inflaciju, rekao je Rogof. Sjedinjene Države će morati da obnove zalihe oružja, što povećava državni dug.
„Na kraju ćemo trošiti mnogo više na vojsku, a to će uticati na kamatne stope i inflaciju“, rekao je Rogof. „To je već uračunato.“
Tagovi
