U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, 27. maja 2026. godine, održana je svečana dodela Priznanja za unapređenje pristupačne komunikacije u muzejima za 2025. godinu, prva takve vrste u Srbiji. Organizatori, Caritas Srbije i Muzejsko društvo Srbije, odali su priznanje su jedanaest muzeja koji su tokom 2025. godine demonstrirali da su standardi pristupačnosti dostižni, ostvarivi i pre svega neophodni.
Svojim prisustvom događaj su uveličali i Manuel Aigner, ataše za socijalna pitanja Austrijske ambasade, predstavnici Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Saveza za pristupačnost Srbije i Austrijskog kulturnog foruma, uz muzejske stručnjake i predstavnike civilnog društva.
Šta je pristupačna komunikacija?
Fizička pristupačnost (rampe, liftovi, nesmetano kretanje) dugo je bila jedini merljiv standard inkluzije u kulturi. Dodeloa koja je danas upriličena polazi od drugačijeg stanovišta – da čovek koji može da se kreće bez barijera kroz zgradu, ali ne može da razume ili doživi postavku, samo prolazi pustom putanjom.
„Muzeji su riznice znanja, čuvari pamćenja svake zajednice“, rekao je Darko Tot, izvršni direktor Caritasa Srbije, humanitarne organizacije koja već četiri godine reaizuje program unapeđenja pristupačne komunikacij. „Ako to znanje nije dostupno svima – osobama s invaliditetom, starijima, ljudima koji slabije razumeju jezik ili ljudima s nižim nivoom obrazovanja, onda te riznice služe samo odabranima.“ Tot je naglasio da nagrađene ustanove pokazale da „inkluzivnost i pristupačnost nisu dodatni teret koji se podnosi, već standard koji se gradi“.
Ljupka Mihajlovska i Milan Antonijević su prilikom svojih izlaganja istakli potrebu da i drugi sektori, poput pravosuđa, zdravstva i socijale u mnogo većoj meri povedu računa o pristupačnosti uopšte i istakli da muzeji zaista daju pozitivan primer.
Glavna nagrada
Glavnu nagradu odneo je Etnografski muzej u Beogradu za izložbu Keramika: Otisak -multisenzornu postavku koja je pristupačnost ugradila u samu koncepciju izložbe, kombinujući audio-vodiče, taktilne eksponate, 3D modele, znakovni jezik i AI asistenta dostupnog putem digitalne aplikacije.
Priznannja za doprinos unapređenju pristupačne komunikacije dobilo je još deset muzeja: Galerija Matice srpske, Muzej afričke umetnosti, Muzej grada Beograda, Muzej Nikole Tesle, Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej Kraljevo, Narodni muzej Srbije, Narodni muzej u Leskovcu, Narodni muzej u Smederevskoj Palanci, Narodni muzej Čačak i Narodni muzej Šumadije u Kragujevcu.
U okviru programa, Jennie Carvill Schellenbacher predstavila je iskustvo Muzeja grada Beča u sprovođenju mera pristupačnosti i inkluzije tokom velike rekonstrukcije i ponovnog otvaranja muzeja — kao primer međunarodne dobre prakse i putokaz za dalji razvoj standarda u regionu.
JASNA PORUKA ORGANIZATORA:
Dodela je realizovana uz podršku Kancelarije atašea za rad, socijalna pitanja, zdravlje, negu i zaštitu potrošača pri Ambasadi Austrije, u okviru projekta ACTIVE koji Caritas Srbije sprovodi u regionalnoj saradnji s ciljem razvoja pristupačne komunikacije.
Sa dodele je poslata jasna poruka – muzeji su ovim primerom pokazali da pristupačnost nije utopija ni privilegija bogatih institucija, već stvar volje, metodologije i sistema vrednosti. „Nadamo se da će muzeji biti baklja koja će obasjati put i biti pravi primer institucijama i drugim akterima iz svih sfera života“, rekao je Tot.
Događaj je zatvoren stručnim vođenjem kroz trenutnu postavku Muzeja savremene umetnosti, čiji je prostor, ne slučajno, odabran za domaćina upravo zato što je prostor ispunjava visoke standarde pristupačnosti.
