Kriza u Bugarskoj: Borisov predlaže novi ustav, demonstranti odbacuju

0
Foto: Profimedia

Bugarski premijer Bojko Borisov predložio je demonstrantima koji zahtevaju okončanje sistema korupcije da se donese nov ustav radi ograničavanja uticaja oligarha, što su demonstranti odmah odbili.

“Političke partije sistema više ne mogu ugušiti veliku želju za promenama u Bugarskoj,” rekao je šef vlade u svečanom apelu naciji koji je emitovan na radiju i televiziji.

“Poštujem revolt mladih i sve je u njihovim rukama”, dodao je Borisov o hiljadama demonstranata koji njegov odlazak zahtevaju na ulicama već pet nedelja i optužuju ga da se nije dovoljno borio protiv ekonomskih zloupotreba u političkom svetu.

Promena ustava omogućila bi, po Borisovu, ograničenje moći tužilaštva koje njegovi protivnici smatraju slugom oligarhije.

Bugarskom vlada koalicija konzervativaca pod vodstvom Bojka Borisova – na vlasti gotovo deset godina, i nacionalista, a oni su odmah odbacili njegov predlog.

Kažu da se zalažu samo za ustavne amandmane kojima bi glasanje na izborima postalo obavezno, uvela bi se ponovo vojna obaveza i zabranili istopolni brakovi.

Glavni organizatori demonstracija procenili su da se Parlament “kojim dominira oligarhijska vlast”, spremao “za predlog ustava koji omogućava mafiji da stvori sopstveni osnovni zakon, a Bojko Borisov da kupi vreme da ostane na vlasti” do izbora sledeće godine.

Oni nameravaju da nastave mobilizaciju za demonstracije do ostavke Borisova.

Bugarska je do sada četiri puta menjala ustav: 1879. godine posle osmanske vladavine, dva puta 1947. i 1971. pod komunističkim režimom, a 1991. za prelazak na tržišnu ekonomiju.

Da bi prošao predlog Borisova za donošenje novog ustava, morao bi da dobije saglasnost opozicije koja još nije reagovala, a njegova konzervativna stranka GERB nema dovoljnu većinu u Skupštini.

Potom bi na Parlamentu bilo da pokrene složen i dugotrajan proces koji bi doveo do pisanja novog ustava, a za odluku o tome je potrebna dvotrećinska većina glasova poslanika.

Ako Parlament to i odluči, trenutno sledi raspuštanje sadašnjeg saziva i održavanje izbora za poslanike ustavotvorne skupštine. Tek bi ona mogla da izradi i donese nov ustav, što bi moglo potrajati najmanje godinu dana.

Po donošenju novog ustava, konstitutivna skupština bi bila raspuštena, a raspisani poslanički izbori da bi se izabrao redovni sastav i formirala nova vladajuća većina.

(Beta-AFP)