Krivokapić raspušta crnogorski krizni štab: “Formiraćemo dva nova tela, pitaćemo građane za mišljenje…”

0
Foto: Profimedia

Kako je Crna Gora od jedine „corona-free“ države u Evropi stigla do drugog mesta na svetu po broju obolelih na milion stanovnika? Budući premijer Crne Gore najavaljuje novu strategiju, prenosi Dojče vele.

Crna Gora je za pet meseci prošla put od evropskog šampiona u borbi protiv korone, do zemlje koja je u vrhu svih statistika u svetu po broju obolelih na milion stanovnika. Sredinom juna, punih 40 dana nije imala nijedan slučaj virusa, a krajem novembra svakodnevno beleži i više od 500 novih. U zemlji sa 620.000 stanovnika, od korone je umrlo blizu 500 ljudi.

Otvaranje granica ponovo je unelo virus u državu, a onda su epidemiju neodgovornim ponašanjem razbuktali gotovo svi – građani, vernici, Srpska pravoslavna crkva, vlast i opozicija, koja je u međuvremenu postala nova vlast. Nema manje zemlje koja je imala više masovnih skupova u doba kada je to najbolja epidemiološka bomba.

„Nepoštovanje mera i jedinstveni primeri velikog broja masovnih javnih okupljanja – ključni su razlozi. Sve to su bili ozbiljni rizici koji nisu shvaćeni kako treba“, kaže za DW direktor crnogorskog Instituta za javno zdravlje Boban Mugoša. Ipak, dodaje i da je Crna Gora država s malim brojem stanovnika, pa jedan novozaraženi značajno više „podiže“ stopu obolevanja nego u milionskim državama, a i Crna Gora nema najveću smrtnost, niti su joj popunjeni svi kovid-kreveti. „Time se dolazi do potpunije slike koja ni izbliza nije druga u svetu“, tvrdi Mugoša.

Kao da korona ne postoji

Seriju okupljanja počele su pristalice opozicije u danima pred parlamentarne izbore 30. avgusta. I sami izbori doneli su ogromne gužve, a onda je usledilo slavlje opozicionih pristalica nakon trijumfa. Vlast je odgovorila serijom patriotskih skupova, od kojih je onaj u Podgorici okupio desetine hiljada ljudi i to sve uz prisustvo predstavnika zvaničnih organa, koji su prethodno sami zabranili takvo ponašanje. Završna epidemiološka bomba usledila je na ispraćaju i sahrani mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija početkom novembra.

Koliko su mere nonšalatno shvaćene i koliko je sistem „digao ruke od svega“, najbolje pokazuje medijski rat crnogorskog tužilaštva i policije, dva organa koja bi trebalo da sarađuju u zaštiti naroda i države. I dok su u prvom talasu hapsili tinejdžere ako trojica sede na klupi (jer su mogla samo dvojica), sada praktično niko ne odgovara zbog ovako drastičnog kršenja mera.

Mugoša kaže da su uzalud svakodnevno apelovali da se građani ne okupljaju.

„Tu je i kulturološki kontekst i naša tradicija, u čitavu priču se uključe i emocije, izražavanje političkog stava, želja da se vidite sa prijateljima… Onda se vrlo lako zaboravi na preporuke i pokreću se psihološki mehanizmi odbrane po principu ’neće to na mene’. Nažalost, hoće i često je otrežnjenje od tih zabluda jako teško i bolno, a obično se desi kada se osoba sama inficira“, objašnjava Mugoša.

U prvom talasu dobar rezultat postignut je i strogim kažnjavanjem građana zbog kršenja mera. Sada nema toliko kazni, a dobar deo građana ne sluša epidemiologe, pa ne nose maske ili se gužvaju u kafićima.

„Nedavno mi je jedna koleginica rekla da joj izuzetno teško pada kada posle smene od 16 sati vidi ljude na ulicama koji ne nose maske i ne drže distancu. Kada to vidim, sugerišem i opomenem, uvek kada sam u prilici. Od toga nema odustajanja“, kaže Mugoša.

Ipak, dok su na početku epidemije uživali ogromno poverenje javnosti, i Mugoša priznaje da se poverenje menja.

„Prošao sam, zajedno sa svojim timom, sve faze – od toga kada vas svi vole i kada ste ’heroji’, do one kada sigurno niste najomiljeniji. To vas nauči da vas hvalospevi ne ponesu, a kritike i napadi ne obeshrabre. Mislim da Institut uživa poverenje, jer ljudi vide da nećemo odustati, ali nam je potrebno i poštovanje naših preporuka“, rekao je Mugoša.

On ukazuje da nikad nije tvrdio da je sve što su uradili odlično i da ne može bolje. Dodaje i da se dešavaju greške i propusti, jer se moralo delovati odmah, ali je siguran da je značajna većina poteza bila ispravna.

Nova strategija borbe protiv virusa

U međuvremenu, Crna Gora bi naredne sedmice trebalo da dobije novu vladu koju će formirati dosadašnja opozicija. Budući premijer Zdravko Krivokapić za DW najavljuje novu strategiju u borbi protiv korona-virusa:

„Ići ćemo u dva pravca: donosićemo nove mere i tražićemo njihovo striktno poštovanje. Planiramo da sprovedemo istraživanja među građanima i na osnovu njihovih rezultata prilagodimo dalji plan mera“, rekao je Krivokapić.

On otkriva da će raspustiti Nacionalno koordinaciono telo (NKT) za zarazne bolesti koje je do sada upravljalo borbom protiv epidemije. „NKT će biti ukinuto i formiraće se dva stručna tela: Savet i Komisija za kontrolu zarazne bolesti. Savet će biti formiran pri vladi, i vlada će na osnovu preporuka Saveta donositi plan daljih mera. Dakle, Savet će preuzeti funkciju NKT, a predloge mera će donositi u saradnji s Komisijom, koja će funkcionisati pri Ministarstvu zdravlja“.

Mere će prvo predlagati Institut za javno zdravlje, a premijer će, u dogovoru s članovima vlade, prihvatati ili odbijati predlog mera Saveta“, objasnio je Krivokapić.

Na pitanje kako će obezbediti da građani poštuju mere kada ih sada ignorišu, Krivokapić ponavlja da će i njih uključiti u ocenjivanje mera. „Nakon burnog perioda sukoba, previranja i nepoverenja, došlo je vreme da svi zajedno shvatimo da moramo zajednički da radimo i da žrtvujemo neke svoje običaje i navike kako bismo osigurali naše i zdravlje najbližih“, poručio je Krivokapić.

Budući premijer je, međutim, i sam kršio mere. Tokom sahrane mitropolita Amfilohija u Podgorici nije nosio masku, a prethodno se pričešćivao na Cetinju, i pored upornih apela lekara da je pričešće istom kašičicom ozbiljna pretnja u ovom trenutku. Krivokapić se zbog maske javno izvinio.

Kako objasniti vernicima?

Možda će mu najteže biti da natera upravo njegove i vernike Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori da poštuju mere? Krivokapić to vidi drugačije:

„Cilj nove strategije jeste postizanje poverenja građana u institucije, koje je delovanjem prethodne političke garniture dovedeno u pitanje. Njihovo, uskopartijski motivisano, selektivno delovanje doprinelo je da su građani, bez obzira na političku pripadnost, počeli da preispituju svaku njihovu odluku. Nažalost, smrt mitropolita bio je neželjeni događaj, koji je imao ogromnu emocionalnu i empatijsku težinu. Desio se iznenada i nije dao dovoljno prostora i vremena da se sve organizuje po preporukama koje je i sama crkva tražila od vernika. Nadam se da više nećemo imati takvih trenutaka“, rekao je Krivokapić.

I dok broj novozaraženih i dalje ne pada, postavlja se pitanje da li će Crna Gora makar Novu godinu i Božić dočekati s boljom situacijom. Poslednje mere uključuju policijski čas od 19 uveče, do 5 sati ujutro, dok sve radi samo do 18 sati.

„Hajde da pokušamo da se disciplinujemo i dočekamo praznike u manje napetoj i teškoj atmosferi. Ako budemo poštovali mere, možemo očekivati poboljšanje situacije“, tvrdi Mugoša.

Ipak, Božić možda donese i nova masovnija verska okupljanja. Na pitanje da li će pozvati građane da to izbegnu ako se situacija ne popravi, Krivokapić odgovara da je crkva već pozvala vernike na poštovanje mera.

„Mi ćemo u dogovoru sa svim verskim zajednicama pronaći najbolja rešenja. Ne sumnjam da su svi svesni činjenice da masovna okupljanja, bez pridržavanja mera prevencije, predstavljaju rizik za širenje infekcije“, zaključio je Krivokapić.