Kristofer Klark o ratu u Ukrajini: “Igra još nije završena”

0
EPA-EFE/STR

Istoričar Kristofer Klark, autor knjige „Mesečari: Kako je Evropa krenula u Prvi svetski rat“, za DW govori mogu li se povući paralele između Prvog svetskog rata i rata u Ukrajini, kao i o tome zašto Putin nije Rusija, piše Dojče vele.

DW: Vaša knjiga „Mesečari“ navela je ljude da ponovo razmisle o Prvom svetskom ratu, o tome da li je samo Nemačka započela rat ili su mnoge evropske nacije ušle u veliku bitku poput mesečara. Šta je bio konačni zaključak u vašem radu?

Kristofer Klark: Pa, mislim da je zaključak knjige o 1914. bio da su uzroci tog rata kompleksni. Povela se debata – koja još uvek nije završena – o tome šta je dovelo do tog rata. To je zato što je priča bila složena.

Mislim da je knjiga zaista bila pledoaje za tu kompleksnost, da bi se razumelo koliko su te stvari složene. To je bila prva glavna tačka. A drugi argument je bio da moramo razmišljati ne samo o tome zašto dolazi do ratova i ko je kriv za izbijanje rata. Moramo da razmislimo i o tome kako ratovi nastaju da bismo sledeći put mogli da uradimo nešto bolje.

Na primer, ako razmislite o trenutnom ratu u Ukrajini, ako jednostavno zaključimo da je gospodin Putin veoma loš čovek i izazvao je rat, i tu je kraj, nećemo ništa naučiti iz ovog rata. Mnogo više možemo da naučimo ako razmislimo o celoj priči, kako je došlo do ove situacije. To ni na koji način ne bi umanjilo njegovu odgovornost za ono što se dogodilo, mislim da je to neupitno, ali to bi nam barem omogućilo da naučimo kako da bolje upravljamo ovim situacijama u budućnosti.

Kako da naučimo nešto iz toga? Koje su paralele između početka Prvog svetskog rata i sadašnje situacije?

Na neki način, to je lekcija. Interesantno je, jer kada je počeo (rusko-ukrajinski) sukob, bar pre nego što je sam rat izbio, setio sam se situacije pre 1914, jer sam mislio da bi to mogao biti Putinov plan – da pošalje 200.000 ljudi na granicu sa Ukrajinom, a zatim da ih ponovo povuče nazad, jer je pritiskao Zapad ili samu Ukrajinu da učini ustupke, a to nije funkcionisalo.

A onda se ispostavilo da je sve vreme planirao rat. Dakle, to nije kao 1914, jer 1914. nema nijednog aktera koji naprosto odluči da izvrši invaziju na drugu teritoriju. Počeo je na mestu koje niko nije očekivao, dole na Balkanu, u Sarajevu, atentatom. Onda postoje kompleksna pitanja, znate: Kako će Austrijanci reagovati? Kako će Srbi reagovati na reakciju Austrijanaca? Kako će Nemci reagovati na reakciju Austrijanaca na Srbe? Kako će Rusi podržati Srbiju ili ne – iako sami Rusi nisu na udaru? To je izuzetno složeno i svaka sila koja je uvučena u taj rat čini to na osnovu drugačije logike.