Pacijenti u najvećem broju slučajeva ne žele da se priča o njihovoj bolesti, čime se šalje pogrešna poruka da je ispravno odbacivati pacijente obolele od hepatitisa. Za to ne postoji ni jedan opravdan medicinski razlog, a o moralnom da i ne govorimo

Autor teksta: Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre „Hronos”

Virusni hepatitis C (HCV) predstavlja ozbijnu pretnju po globalno zdravlje i jedan je od vodećih uzroka smrtnosti danas, čega ni jedna zemlja, bila ona bogata ili siromašna, nije pošteđena. U 2015. godini procenjeno je da je globalna prevalencija hronične HCV infekcije 71  milion osoba i da usled ove infekcije svake godine umire oko 400.000 ljudi.

Prema jedinom za sada objavljenom radu na ovu temu, pretpostavljena prevalencija ove infekcije u opštoj populaciji kreće se oko 1,13 odsto, što dovodi do procene da je HCV infekcijom u Srbiji zaraženo oko 80.000 osoba. U 2018. godini prijavljeno je 339 slučajeva obolelih od hroničnog hepatitisa C i 30 slučajeva obolelih od akutnog oblika ove infekcije.

Hepatitis C je asimptomatska bolest, što znači da simptoma nema ili su blagi (povremena mučnina, umor, nagle promene raspoloženja…), pa ih obično pripisujemo savremenom načinu života. Hepatitis C u 80 odsto slučajeva prelazi u hroničnu formu (kada se u organizmu nalazi duže od šest meseci) upravo zbog blagih simptoma koji se ne prepoznaju. Pacijenti uglavnom sasvim slučajno saznaju da su zaraženi virusom, najčešće tako što rade analizu krvi iz nekih drugih razloga, ili pak kada je bolest toliko uznapredovala (ciroza, karcinom) da simptomi postaju vidljivi.

Oboleli od hepatitisa (ni)su sami u svojoj muci

Sami pacijenti u najvećem broju slučajeva biraju opciju da se o njihovom statusu ne priča, često ni u najužoj porodici. Kada god imam priliku, obolelima pričam da nije realno očekivati od okruženja da nas ne stigmatizuje ako to sami sebi radimo. Krijući svoj status obmanjujemo i sebe i druge. Na taj način šaljemo pogrešnu poruku da je ispravno odbacivati pacijente obolele od hepatitisa, a za to ne postoji ni jedan opravdan medicinski razlog, o moralnom da i ne govorimo. Osećaj pacijenata obolelih od hepatitisa u Srbiji je da su sami u svojoj muci i da izuzev nekoliko volontera/bivših pacijenata ne postoji niko ko o njima brine u ovoj zemlji. Da bi se takva situacija izmenila, neophodno je da se promeni svest kako kod donosilaca odluka, medicinskih radnika i opšte javnosti, tako i kod samih pacijenata.

Na polju terapija za hepatitis C, za samo jednu deceniju, dogodila se prava revolucija. Sada postoje lekovi koji su veoma komforni za pacijenta i dobro se podnose, a što je najvažnije uspešnost izlečenja je 98 odsto. U Srbiji je o trošku države u junu 2018. godine na pozitivnu listu stavljeno pet novih lekova za terapiju HCV infekcije. Primena inovativne terapije za HCV počela je u oktobru 2018. godine i inicijalno je planirana za 60  najtežih pacijenata. U međuvremenu, taj broj povećan je za još pedeset, ali to svakako ne pokriva ni najhitnije slučajeve. Poređenja radi, tokom 2009. godine od HCV infekcije lečeno je 455 pacijenata, za šta je izdvojeno 2,4 miliona evra, što je daleko više u odnosu na novac koji je za tu namenu opredeljen u ovoj godini.

Mikroeliminacija HCV deo nacionalne strategije

U okviru kampanje „Skriveni u javnosti“, koju od novembra prošle godine zajednički sprovode Udruženje pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“, Udruženje hemofiličara Srbije i Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije, održana su dva stručna skupa uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, sa ciljem podizanja svesti o virusnom hepatitisu C i savremenim načinima lečenja. Eliminaciju hepatitisa C do 2030. godine, koju je kao cilj postavila Svetska zdravstvena organizacija, mnoge zemlje pokušavaju da dostignu primenom koncepta mikroeliminacije HCV koji podrazumeva lečenje hronične infekcije unutar specifičnih  grupa pacijenata, uz pomoć savremenih terapija. Za početak, radi se o dve grupe pacijenata – obolelima od hemofilije i bubrežnim bolesnicima na hemodijalizi – koji su hepatitisom C zaraženi u vreme kada nije bio na snazi univerzalni skrining krvi i krvnih derivata na ovaj virus.

Lečenje HCV savremenim terapijskim metodama kod ovih pacijenata danas može doneti opipljive rezultate u kratkom vremenskom roku, jer su u pitanju dobro kontrolisane grupe pacijenata unutar zdravstvenog sistema. Za terapiju bolesnika sa hemofilijom godišnje se potroši 200.000 evra za lečenje osnovne bolesti, ali ovi pacijenti i dalje umiru od nelečenog hepatitisa i komplikacija kao što su hepatocelularni karcinom jetre i dekompenzovana ciroza jetre.

Inicijativa za primenu mikroeliminacije u Srbiji započeta je na osnovu donacije farmaceutskih kompanija, ali se mora naći trajno i održivo rešenje u okviru zdravstvenog sistema, uz odgovarajuća budžetska izdvajanja. Stub održivog rešenja je usvajanje Nacionalnog programa za prevenciju i lečenje hepatitisa, na osnovu kojeg će biti moguće planiranje sredstava za dugoročno finansiranje, a završetak tog strateškog dokumenta očekuje se do kraja 2019. godine.

Udruženje pacijenata sa bolestima jetre „Hronos“ osnovano je 2008. godine, broji više od 500 članova i deo je Svetske hepatitis alijanse i Evropskog udruženja pacijenata.

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.