Kreativnost je nezadrživa, uvek nađe put

    0

    Piše: Dr Sanja Popović Pantić, predsednica Udruženja poslovnih žena Srbije

    Istorija ženskog preduzetništva u Srbiji je zapravo istorija prolazaka kroz lanac kriza. Sama pojava ženskog preduzetništva u Srbiji vezuje se za ratove 90-tih i priliv izbegličke populacije na teritoriju Srbije kada su se i pojavili prvi međunarodni programi ekonomskog osnaživanja žena iz ovih, posebno ranjivih kategorija sa ciljem njihove ekonomske integracije. Pored toga, najveća inflacija koju poznaje svetska ekonomija kao i sankcije imale su za posledicu ogroman priliv nezaposlenih na tržiše rada, među kojima su žene dominirale. Jedan broj njih je osnivao mikro-preduzeća kao jedini način da se zaposle. U takvom kontekstu, žensko preduzetništvo je imalo obeležja socijalne a ne razvojne kategorije. Kraj 90-tih obeležilo je bombardovanje Srbije 1999. godina i nova kriza koja je ponovo unazadila srpsku privredu koja tek što je pokazala znake oporavka. Do sledeće krize prošlo je osam godina tokom koje su ženska preduzeća osnovana mahom iz nužde, uspela da se definišu kao mali ekonomski entitet i da ostvare određeni kontinuitet poslovanja i pozicioniranje na lokalnom tržištu. Međutim, efekti svetske ekonomske krize koja je počela 2008. godine uticali su posebno od 2009. godine i na održivost ženskih biznisa tako da je stopa gašenja ovih biznisa bila 47% u odnosu na 38% preduzeća u muškom vlasništvu. Udeo ženskih preduzeća u ukupnom broju preduzeća 2012. je bio 26%. Ipak, od 2007. godine profilišu se ženska preduzeća osnovana 90-tih kao ekonomski potencijal, što će se u drugoj dekadi 2000-tih i pokazati a udeo u ukupnom broju malih i srednjih preduzeća se zadržava oko evropskog proseka-30%.

    Kroz više od dve decenije, žensko preduzetništvo je prešlo dug put od socijalne do ekonomske kategorije. S obzirom da je u pitanju proces, mišljenja sam da je to i osnovni razlog zbog kojeg ni do dans nije usvojena jedinstvena definicija ženskog preduzetništva iako su brojna istraživanja urađena sa ciljem da podvuku različitost u odnosu na „muško preduzetništvo“ i da ukažu na njegove specifičnosti. Švedski institut za standarde (Swedish Institute for Standards- SIS) kao i Međunarodni Trgovinski Centar (International Trade Center – ITC) su pokrenuli 2020. godine inicijativu da se konačno definiše pojam ženskog preduzeća kako bi se na taj način obezbedilo zvanično uputstvo statističkim zavodima, vladama, kompanijama, međunarodnim institucijama kao i ostalim zainteresovanim stranima o tome kako mogu da koriste ovakvu definiciju. Ova inicijativa treba da doprinese daljem ekonomskom osnaživanju žena i što potpunijoj realizaciji Globalnih ciljeva održivog razvoja do 2030, uključujući nekoliko specifičnih pod-ciljeva u okviru petog cilja koji se odnosi na rodnu ravnopravnost. Štaviše, u okviru sedamnaest globalnih ciljeva održivog razvoja, postoji preko pedeset indikatora koji imaju rodnu dimenziju i dvadeset onih čiji je fokus na ekonomskom osnaživanju, kao što je pod-indikator cilja 17. koji se odnosi na „otvoren, nediskriminatorski i ravnopravan multilateralni trgovinski sistem“ (UNCTAD, 2017.) kao i drugi koji se odnose na eliminaciju siromaštva „Svet bez siromaštva“ – (cilj br. 1) i Dostojanstven rad i ekonomski rast (cilj br. 8).

    Aktuelna, široko prihvaćena definicija koju koriste vlade i korporacije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) podrazumeva pod ženskim preduzećem ono u kome je žena vlasnik minimum 51% i većinski obavlja upravljačku i kontrolnu funkciju u preduzeću. Ova definicija je posebno prihvaćena u korporativnom sektoru zbog potreba da se uvedu rodno senzitivne nabavke i lanci dobavljača. Globalno, aktivnosti nabavke u privatnom i javnom sektoru su na izvestan način ograničene primenom široko prihvaćenog standarda od „51% vlasništva“ što predstavlja i rizik da preduzeća sa manjim udelom žena u vlasništvu ali sa njihovim većim udelom u upravljanju na primer, budu isključena i neopravdano smatrana nedovoljno „ženskim“ kako bi bila uključena kao dobavljači, shodno pomenutom standardu. Iako je cilj i privatnog i javnog sektora da poveća broj ženskih preduzeća i da podrži brzorastuće biznise, pristup ovom svojevrsnom „rodnom„ izazovu je različit od zemlje do zemlje. U mnogim zemljama, zbog kulturološkog obrasca ili iz poreskih razloga, supružnici dele biznis po pola (50%/50%). Striktnim pridržavanjem vlasničkog pravila „51%“, ženama se uskraćuje mogućnost da u njihov biznis ulažu investitori muškog pola, uključujući i biznis anđele ili venture kapitaliste i na taj način se onemogućava dalji rast i razvoj njihovih kompanija.

    Žensko preduzetništvo je globalno a i u Srbiji domintno mikro preduzetništvo. Bez obzira na veličinu preduzeća, možemo reći da se kvalitet ženskog preduzetništva, meren brojem izvozno orijentisanih firmi, i onih koje imaju kapacitet da apsorbuju značajnije investicije kao i ostvarenim inovacijama, povećava i u Srbiji, svedočeći o tome da žensko preduzetništvo predstavlja značajan privredni resurs.

    Udruženje poslovnih žena Srbije, osnovano 1998. godine, više od dve decenije kontinuirano pruža podršku različitim kategorijama ženskih preduzeća – od onih koje su u začetku i zadovoljavaju se prisustvom na lokalnom tržištu do onih koje imaju potencijal za internacionalizaciju i prisutne su na međunarodnom tržištu.

    Sa ciljem da uspehe i dostignuća žena u preduzetništvu učini vidljivim široj javnosti, Udruženje poslovnih žena od 2007. godine pokreće jedinstvenu godišnju nagradu za promociju primera najbolje prakse u ženskom preduzetništvu pod nazivom Cvet uspeha za ženu zmaja. Do sada je ovo prestižno priznanje ponelo ukupno 143 preduzeća pod upravom i u (su)vlasništvu žena u glavnim i specijalnim kategorijama. Manifestacija je prepoznata i na evropskom nivou i od samog početka je deo obeležavanja Globalne nedelje preduzetništva (SME Week) širom Evrope. Pored vodećih domaćih i međunarodnih institucija u oblasti privrednog razvoja, manfestacija od prošle godine ima i institucionalnu podršku evropske Izvršne agencije za mala i srednja preduzeća koja je deo Evropske komisije. Zahvaljujući tome, glas o srpskim preduzetnicama se proširio Evropom ali je isto tako manifestacija poslužila i kao platforma za promociju udruženja preduzetnica iz drugih balkanskih zemalja.

    Ove godine, zbog poznatih razloga, manifestacija je održana onlajn i to dvojezično što je omogućilo da se sa potencijalima ženskog preduzetništva Srbije upozna ne samo naš region već i Evropa. Poruka sa ovogodišnje manifestacije je da je kreativnost nezadrživa i da uvek nađe put kao i voda u talasu krize koji ne vuče samo nazad već gura i napred. Iako krajnji ishod ove krize izazvane pandemijom još uvek ne znamo, u jedno sam sigurna: preduzetnice su vitalan deo privreda naših zemalja i sada je potrebno, više nego ikada pre, podržati njihov opstanak i razvoj.