“Kraljevinu sam izgubio jer generali nisu prihvatili moj ratni plan…”: Poklon knjiga u novom Nedeljniku

1
Profimedia

Od ubistva kralja Aleksandra u Marselju (9. oktobar 1934), namesnici su vladali u ime kralja. Puč je, 27. marta 1941. godine, izvršen „u ime kralja”. Istina, kraljevu proklamaciju preko radija nije izgovorio maloletni kralj Petar Drugi (toga dana proglašen za punoletnog), već, imitirajući kraljev glas, poručnik Jakov Jovović (otac pesnika Ranka Jovovića).

Srećom, za istoriju i pozorište, posle rata je bivši kralj, u 32. godini, objavio memoare pod naslovom „Život jednog kralja”. To se desilo 1955. godine, koja je zaslugom krunskog svedoka ubeležena u srpskoj istoriji kao godina u kojoj se pojavio opis iz prve ruke tragičnih događaja od 27. marta 1941. godine.

Petar Drugi priča da je glavni razlog što je on izgubio kraljevinu taj što generali nisu prihvatili njegov ratni plan. Evo, ukratko, njegove strategije:

„Glasine su bile uznemirujuće, a najgora od svih je bila da će Jugoslavija neminovno potpisati trojni pakt. Počeo sam da skraćujem popodnevne časove, prvo pod jednim, pa drugim izvinjenjem i uspeo sam da okupim malu grupu starih prijatelja sa vojne akademije, univerziteta i visoke škole sa kojima sam pod raznim izgovorima odlazio na duge vožnje izvan grada. Kad bismo jednom bili van grada, planirali smo šta bismo uradili u slučaju da naša vlada potpiše pakt. Razmatrali smo mnoge planove i najzad smo jedan prihvatili”, piše kralj.

„Trebalo je da uzmem nekoliko slobodnih dana pod izgovorom da idem na gađanje, ali bih umesto toga otišao zajedno s jednim prijateljem, pitomcem u tenkovski depo u Beogradu, koji se nalazio pod komandom majora, mog dobrog prijatelja koji je delio naša osećanja. Tada bi on rekao da ide u noćnu patrolu i uzeo bi šest tenkova sa kojima bismo otišli na jug u Skoplje udaljeno oko 500 kilometara, skoro, otprilike, dva dana puta. Dotle je trebalo da izbegavam sve sumnje da sam saučesnik u ovome”, napisao je Petar…

Knjiga “Knez Pavle – samoubistvo Jugoslavije”, autora Veljka Lalića, peta je i poslednja knjiga iz hit edicije “Senke nad Balkanom”. Knjiga se dobija na poklon uz Nedeljnik od četvrtka 30. januara

1 KOMENTAR

  1. Mmmm… E sad kada sam posto penzioner baš ću da se “naoružam” strpljenjem i tim knjigama da bih saznao ono što nisam do sada znao. Nije da beš nemam pojma o tome, tj. imam saznanja o ratovanju naših pilota koji su ratovali na strani RAF-a li nisu bili plaćeni od strane RAF-a čija je zemlja najveći krivac što smo “gurnuti” u neravnopravan rat i mrzitelj odvajkada srpskog inata i mentalne snage (čitavog naroda), već su plaćani srpskim zlatnicima koji su bili sklonjeni u Tursku i predviđeni za kupovinu naoružanja za Kraljevinu ( isto je tako sklonjen novac u USA i onda su nam nakon II WW rata isporučeni za njih prevaziđeni ostaci nadzvučnih lovaca zaostali iz korejskog rata kao pomoć ali bez povraćaja novca koji je sklonjen kod njih pred II svetski rat, a mi to zvali kako velika američka pomoć Jugoslaviji… a naši novci ili svejedno kraljevski novci…).- Baš ću da se dam u čitanje i možda promenu o stavu prema kralju i valdi u izbeglištvu.

Comments are closed.