“Kosovo je pitanje identiteta, suštinski deo Srbije, treba razgovarati o zajedničkom životu…”

1
(BETAPHOTO/HINA/TOMISLAV PAVLEK/EV)

(Beta) – Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije izjavio je da je “Kosovo suštinski deo Srbije, a da je referendum o Kosovu održan na Vidovdan 1389. godine”.

“Mislim da tu ne postoji nikakva dilema, fizički u ovom trenutku naša država nije prisutna na Kosovu u punom smislu te reči, a suštinski Kosovo je deo Srbije. Ono što je doživljaj i stav crkve toliko puta je izrečeno na Saboru da sve što bih ja rekao bilo bi suvišno”, rekao je Porfirije za Radio-televiziju Srbije (RTS).

Porfirije je rekao da je siguran da bez obzira na “realpolitičke okolnosti”, za koje je ocenio da nisu “ni najmanje naklonjenje Srbiji”, država radi sve kako bi sačuvala mir i učinila najviše za srpski narod na Kosovu.

“Kosovo nije samo kolevka našeg naroda, nego je i kivot prepun moštiju svetih. Kosovo nije samo geopolitičko pitanje za nas, već i tema našeg identiteta”, istakao je on.

On je naglasio da treba razgovarati o zajedničkom životu Srba i Albanaca, a da bi sve mimo toga bilo odricanje “od našeg bića” i ocenio da je “Bog na strani Srbije”.

Na pitanje o položaju Srba u Hrvatskoj, gde je on bio mitropolit, patrijarh je odgovorio da bi trebalo popraviti uslove života Srba i učiniti sve da dođe do pomirenja.

Naglasio je da je potrebno o svemu razgovorati, a da “guranje stvari pod tepih” Srbe i Hrvate neće osloboditi okova, uvređenosti, povređenosti i osvetoljubivosti.

Porfirije je ocenio je da je poglavar Katoličke crkve, papa Franja, učinio veliki gest osnivanjem Mešovite komisije SPC i Rimokatoličke crkve za ocenu uloge kardinala Alojzija Stepinca tokom Drugog svetskog rata, pro je papa odlučio pošto je pokojni patrijarh SPC Irinej “problematizovao” kononizaciju Stepinca.

“Da li će Katolička crkva kanonizovati Stepinca, nije naša stvar. Ali, u dijalogu uz pomoć istoričara iz Srbije i Hrvatske mi smo pokušavali da razne događaje iz života Stepinca osvetlimo što je moguće bolje”, naveo je on.

Porfirije govorio je i o svom izboru na tu dužnost.

“Nije nam prijalo da se kroz medije i to ponekad fingirajući nekad suprotne strane, zapravo bave pokušajem da unesu podelu u Crkvu”, rekao je Porfirije za Radio-Televiziju Srbije.

Ocenio je da ne postoji mogućnost da na izbor patrijarah “utiče bilo ko od spolja”, navodeći da se episkopi jako dobro međusobno poznaju i da se patrijarh ne bira u medijima.

On je rekao da se Crkva ne poistovećuje s “bilo kojom institucijom ovog sveta, i u tom smislu se ne poistovećuje ni sa bilo kojom partijom i strankom”.

“Oslanjajući se na principe koje je postavio Sveti Sava, shvatio sam da je uspostavio specifičnu ideju u pravoslavnom svetu: o harmoniji Crkve, naroda i države”, istakao je on.

“Crkva pokušava da gradi uvek najbolje moguće odnose sa svojom državom, vodeći računa o izgrađivanju hrićanskog etosa u narodu, doprinoseći utvrđivanju nezavisnosti i integriteta svoje države”, rekao je patrijarh.

Porfirije je rekao da “ni u snu nije pomislio” da će jednog dana biti patirarh, već je imao želju da je “uvek u tišini manastira”. Ali, rekli kako su mu ranije duhovnici i njegov “duhovni otac”, episkop bački Irijen, “mora da sluša Crkvu”, pa, kako je naveo, “neka bude po volji Božijoj”.

Ispričao je kako mu se u trenutku samog izbora učinilo da je izvučena koverta sa imenom drugog episkopa, a kada je shvatio da je njegovo ime, bio je to “šok” uz “duboki strah” zbog odgovornosti koje nisi zvanje poglavara.

“Video sam i druga dva kandidata – episkopa bačkog Irineja i banjalučko Jefrema, koji su takođe imali veliki broj glasova, da smo sva trojica bili izgubljeni pre no je počelo izvlačenje imena poglavara”, rekao je Porfirije.

1 KOMENTAR

  1. Али морамо прихватити и да у Србији живе људи, и то на врло високим позицијама у држави и друштву, којима идентитет није битан, односно важнији им је неки тренутак садашњости у коме уживају у конформизму својих група, углавном некакве елите, или чак тренутаак блиске будућности, где би се тај статус даље пројектовао, како њихов, тако и њихових наследника, као и лажне космополите и слични, којима само помињање Косова одмах подиже притисак, као могући узрок угрожавања тих и таквих конформистичких навика, начина живота, исл. То су разноразни писци, сценаристи, председници академија, политичари огрезли у пљачки,…итд. Шта ће њима Косово ? Њима је идентитет Бенџамин Френклин на парчету папира. Све што угрожава тај “идентиет”, некакве турбуленције око Косова и сл., су за њих апсолутно неприхватљиве. И они имају право на свој став. Читамо га и чујемо га, и то није проблем, проблем је само што га они намећу свима осталима, великодушно подметајући то као свеобухватно решење, само да њихов конформизам не би био угрожен. Стога је и створен термин “замрзнути конфликт” ! Како би он подстицао све оне неопредељене, на некакво решење овог тренутка, па ма какво оно било, јер све је боље од, не дај Боже рата, за који, како кажу, ми синове немамо. И све то само додатно говори о ограничености интелекта таквих људи. Нису Западни Немци водили никакве ратове, па су опет једна земља. Шта им је за то требало ? Само памет. Стога је питање, ко и из ког разлога од таквих, данашњих: конформиста, лажних космополита, лажних патриота и полит-криминалаца априори, у будућности одузима Србима право и на такво решење и жели да га данас пошто-пото збрза, одричући се од сопственог идентитета ? Па нека сада одговоре.

Comments are closed.