“Koš u Meksiku i Bari sa Crvenom zvezdom, to je dovoljno za sto života…”: Kako je sukob sa Daneuom Vladimira Cvetkovića koštao svetskog zlata u Ljubljani

1
Foto: Igor Pavićević

Poslednji trenuci polufinala Olimpijskih igara u Meksiku 1968. godine. Voljnov faulira Vladimira Cvetkovića. Žeravica uzima tajm aut, a nakon kratkog odmora, Cvetković pogađa bacanja i vodi Jugoslaviju u finale.

Bio je to najlepši trenutak u karijeri kapitena Crvene zvezde i jednog od najboljih igrača te generacije jugoslovenske košarke. Cvetković je trebalo da se oprosti od grba sa šest baklji na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, da zajedno sa Daneuom okači patike o klin.

Međutim, to se nije ostvarilo, a razloge i pozadinu Cvetkovićevog neigranja na prvenstvu koje je početna tačka zlatnih puteva jugoslovenske košarke, objasnili su – ili su makar o tome javno govorili – i sami akteri u okviru serijala “Zlatni momci”.

U pitanju je, kako kaže novinar Jovan Kosijer, bio veliki košarkaški animozitet Ljubljane i Beograda.

“Jedna utakmica je bila 1968. a druga 1969. Vrlo iskrilo u dvorani Tivoli, kada su se kapiteni Cvetković i Daneu naljutili jedan na drugog..”

Cvetković to opisuje kao “strašan nesporazum”.

“Ja nisam znao šta je posredi. Neko je napravio intrigu…”, kaže legendarni kapiten Crvene zvezde.

“Dolanc je bio predsednik Organizacionog komiteta prvenstva u Ljubljani, Tito je bio pokrovitelj. Razmišljao sam o tome da bi moj boravak na tom prvenstvu uneo nemir, da možda Daneu ne bi ni igrao, iako je bilo logično da se Trajković, on i ja tamo oprostimo od reprezentacije…”

Žeravica je u priči o tom prvenstvu naglasio da je bio svestan velike uloge koji bi Cvetković imao, ali je smatrao da će igrač biti pod prevelikim pritiskom publike i negativno nastrojenih novinara.

“Ranko Žeravica nije želeo da me on izbaci iz reprezentacije, ali sam ja morao da dam otkaz…”, objašnjava Cvetković.

“Ja, da je bilo u Beogradu i da je predsednik komiteta bio Branko Pešić, nikada ne bih postavio takav uslov. Mi smo pokušali da organizujemo pomirenje u Ljubljani, on je sve vreme ćutao i na kraju je rekao samo – on ne može da igra.”

On dodaje da mu je velika satisfakcija bila to što je Žeravica posle pobede za medalju rekao – “Žao mi je što Cvele nije tu.”

Ali Cvetković ne žali.

“Onaj koš u Meksiku i Bari sa Crvenom zvezdom u fudbalu, to je dovoljno za sto života…”

1 KOMENTAR

  1. Uvek smo bili ovce,uvek su nas ucenjivali i išlo je na štetu Srbije i njenih sportista,umetnika,građana…

Comments are closed.