“Koronavirus su napravili Kinezi, Amerikanci, Rusi, Bil Gejts…”: Teorije zavere se šire kao virus, brzo i lako…

0
Foto: Profimedia

U ogromnom broju medijskih izveštaja i analiza o pandemiji koronavirusa sve je više onih savetodavnog tipa, ali ne kako da ljudi prepoznaju simptome, već “kako razgovarati sa onima koji pokušavaju da vas uvere u neku nod brojnih teorija zavere” koje se šire u isto vreme, piše Euraktiv Srbija.

Sa širenjem koronavirusa raširile su se po svetu i za njega vezane teorije zavere. 

Koronavirus su u laboratoriji “napravili” Kinezi da bi oslabili Ameriku i Evropu; Amerikanci su izmislili virus da bi uništili Kinu i Rusiju i oslabili Evropu; COVID-19 su izmislila tajna društva da bi, ukidajući građanska prava i slabeći privrede u svetu, uspostavile svoj autoritarni novi svetski poredak; Bil Gejts je “pustio” u svet virus da bi potom prodao vakcinu koju već ima i sa kojom bi ljudima bio ugrađivan mikročip, a osnivač Majkrosofta tima zavladao svetom, samo su neke od njih.

Virus je samo trik, veruju pristalice takozvanog QAnona, da bi se iz ruku satanističke i pedofilne tajne strukture u dubini države (“deep state”) kojoj pripadaju između ostalih i Tom Henks, Barak Obama i Hilari Klinton oslobodila “deca-krtice” koje ovi drže pod zemljom i zloupotrebljavaju; Koronavirus se širi kroz G5 telefonsku mrežu, te preminulih zato i ima najviše tamo gde je uvođenje ove mreže najviše napredovalo Takođe, jedna od teorija je i da “koronavirusa uopšte nema, već je samo izmišljen da bi se ukinulo gotovinsko plaćanje”.

Navodeći da je još na početku pandemije Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila na “infodemiju” – višak informacija – od kojih su neke ispravne i neke ne i koje ljudima otežavaju potragu za verodostojnim izvorima i pouzdanim tumačenjima onda kada su im potrebna.

Euraktiv piše da su istraživači saglasni u oceni da su teorije zavere uvek reakcija na postojeće probleme i brige. Međutim, ističe se da, dok su neke teorije zavere bezopasne i smešne, one koje su vezane za koronavirus ili za vakcine, kao i one koje se “udružuju” sa antisemitizmom ili mržnjom prema strancima, mogu da imaju posledice po zdravlje i bezbednost, kao i političke posledice.

U mnogim društvima, teorije zavere već od ranije “predstavljaju važan izazov”, samo što je tokom pandemije koronavirusa izazov sve veći i upadljiviji, ocena je internet-stranice evropske akademske istraživačke mreže COMPACT, koju finansijski podržava “Horizon 2020”, okvirni program EU za istraživanje i inovacije.

“Teorije zavere – verovanje da moćne sile iza kulisa manipulišu sve događaje – postoje u svim modernim društvima. Poslednjih godina dobile su na značaju i popularnosti – posebno na onlajnu – porastom lažnih vesti i dezinformacija. Neke teorije zavere mogu biti bezopasna zabava ili znak osnovanog skepticizma. Međutim, ponekad mogu biti i opasne. Teorije zavere mogu da dovedu do gubitka poverenja u medicinsko i naučno stručno znanje, do povlačenja iz političkih zbivanja, pa čak i do nasilja”, navodi se na stranici evropskog naučnog projekta za istraživanje teorija zavere COMPACT.

Nasilja koje pominju istraživači mreže COMPACT je bilo i na demonstracijama protivnika mera za suzbijanje pandemije u više američkih saveznih država. Takođe, na demonstracijama u nemačkim gradovima bilo je napada na novinarske ekipe. Među ljude koji su započeli proteste protiv ograničavanja građanskih prava u pandemiji, brzo su se, ne samo umešali, već i glavnu reč počeli da vode pobornici različitih teorija zavere. Pridružile su im se, što je takođe karakteristično, i različite ekstremno desničarske i neonacističke grupe – ponegde i levičarske.

Sa novim medijskim mogućnostima su i mogućnosti širenja teorija zavere skoro neograničene. Uprkos obećanjima da će uklanjati dezinformacije i druge “otrovne” sadržaje, velike društvene mreže nisu preterano prilježne u tome, a mere poduzimaju tek nakon upornih protesta.

Početkom maja je Fejsbuk, pozivajući se na propise firme o opasnim dezinformacijama, zatvorio stranicu koju je sadržajima punio Britanac David Ajk, bivši profesionalni fudbaler. Ajk, autor desetina knjiga, povezuje različite zavereničke ideje – od reptiloida koji su oteli zemlju i ljudskom rodu ne daju da razvije pun potencijal, preko tajne elite koja vlada planetom, pa sve do veze koronavirusa i mreže 5G – a svaka teorija je obojena antisemitiznom i desnim ekstremizmom.

Potez Fejsbuka došao je nakon što je britanska organizacija koja radi na suzbijanju govora mržnje “Centre for Countering Digital Hate” (CCDH) zatražila da se Ajk ukloni sa društvenih mreža. Ova organizacija je posle analize njegovih video-klipova došla do ocene da je on jedan od vodećih tvoraca lažnih informacija o koronavirusu. Njegova “predavanja” odslušana su više od 30 miliona puta. I posle ukidanja njegovog profila ostala je ogromna mreža stranica i grupa gde se razmenjuju sadržaji koje je ranije plasirao.

Svako ko od poznanika ili rođaka od početka pandemije prima poruke u kojima je “objašnjeno” šta se sve iza virusa “zapravo krije”, može da potvrdi da su za teorije zavere prijamčivi su i muškarci i žene, i mladi i stari, i izvanderno i slabo obazovani. Međutim, ipak ima “određenih tendencija” – teorijama zavere su podložnije muškarci od žena, posebno preko 40 godina.

Psiholog Jovan Bajford, predavač na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji objašnjava da premisa na kojoj se zasnivaju objašnjenja pristalica teorija zavere “nije da zavere postoje, već da su one pokretačka snaga istorije”. Pristalice teorija zavere se čak “ni ne zanimaju za to što postoje mnogobrojne protivrečne zavere”, već oni “traže lažne veze između različitih istorijskih aktera i zbivanja”, bez “geografskih i vremenskih ograničenja” i veruju da time mogu sve da objasne.

Istovremeno su oni koji svet objašnjavaju pozivajući se na teorije zavere  izrazito nedelotvorni i bezuspešni.

“Tokom istorije, najviše otkrića ilegalnih aktivnosti ili zataškivanja izašlo je na svetlo dana zahvaljujući solidnom novinarstvu, istragama koje su vodile državne institucije ili akcijama ‘zviždača’. Pokretačka snaga mnogih otkrića stvarnih zavera bili su zakoni o slobodi informacija – ključna institucija političke transparentnosti. Ni jedan jedini skandal nisu na svetlo dana izneli teoretičari zavera. Oni su previše zauzeti time da jure iluminate, novi svetski poredak , ‘vojno-industrijski kompleks’ i navodni jevrejski uticaj na svetska zbivanja”, napisao je Bajford u martu 2020. za “Konverzejšn”, informativnu platformu vodećih britanskih univerziteta.

To ipak ne znači da nikoga ne treba da zabrine činjenica da su ljudi spremni da u vreme pandemije veruju zaverama više nego racionalnim objašnjenjima ili proverljivim činjnicama. Istraživanja koja u eseju “Svi oni lažu” citira socijalna psihološkinja Karen Daglas sa Univerziteta Kent u Velikoj Britaniji pokazuje da ljudi koji lakše veruju teorijama zavere imaju manju sklonost da učestvuju u demokratskom procesu, jer im one daju osećaj da su bespomoćni. Takođe je kod tih ljudi manja spremnost da se angažuju u vezi sa temama kao što su zaštita radnih mesta i klimatske promene.

Povodom debate o koroni u u SAD, profesorka sociologije na Univerzitetu Severne Karoline Zejnep Tufekci kaže da je “ono što se trenutno dešava epistemološka kriza, jer ima mnogo stručnog znanja, ali i manje sposobnosti nego ikada da se ono razlikuje od svega drugog”.

Širenje teorija zavere tako postaje pokazatelj podeljenosti javnosti i “simptom krize demokratskih društava”, ocenio je profesor Mihael Buter na kraju knjige “Ništa nije onako kako izgleda”

“Ako društva ne mogu više da se sporazumeju o tome šta je istinito, ne mogu ni da savladaju neodložne probleme 21. veka”, napisao je Mihael Buter.

(Beta)