Istraživači sa Floride veruju da je novi koronavirus mutirao na način koji olakšava infekciju i dodaju da je potrebno još istraživanja kako bi se pokazalo da li je to dovelo do promena toka pandemije, prenosi N1 pozivajući se na CNN.
Moguće je da je mutacija dovela do promene i da je to eventualno objašnjenje zašto je virus izazvao toliko infekcija u SAD i Latinskoj Americi.
To je mutacija zbog koje su naučnici zabrinuti već nedeljama.
Istraživači sa “Scripps Research Institute” na Floridi rekli su da mutacija utiče na strukturu na spoljašnjoj strani virusa koju on koristi da bi ušao u ćeliju, takozvani “šiljak”.
Ako se nalazi potvrde, bio bi to prvi put da je neko pokazao da promene koje su uočene u virusu imaju značaj za pandemiju.
„Virusi sa ovom mutacijom bili su mnogo zarazniji od onih bez mutacija u sistemu ćelijske kulture koje smo koristili“, navodi se u saopštenju virusologa “Scripps Research” Hajurin Koe, koji je pomogao u vođenju studije.
Samo ove nedelje, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da do sada viđene mutacije u novom koronavirusu neće uticati na efikasnost vakcina u razvoju.
Prošle nedelje SZO je rekao da mutacije nisu dovele do lakšeg prenosa virus.
Koe i njegove kolege sproveli su niz eksperimenata u laboratoriji koji pokazuju mutaciju zvanu D614G koja daje virusu mnogo više šiljaka i čini te šiljke stabilnijima. To mu zauzvrat olakšava ulazak u ćelije.
Svoja otkrića istraživači će objaviti na “BioRkiv”, znači da rad nije prošao recenziju, odnosno da ga nisu pregledali drugi stručnjaci iz ove oblasti.
Ali Koe i njegove kolege poslali su svoj rad Vilijamu Haseltinu, virusologu, biotehnološkom preduzetniku i predsedniku” Access Health International”, koji takođe smatra da nalazi objašnjavaju lako širenje koronavirusa po Americi.
„Značajno je jer pokazuje da se virus može promeniti u svoju korist i, možda, na našu štetu“, rekao je Haseltin za CNN i dodao:
„Do sada je to dobro radio prilagođavajući se ljudskoj kulturi.“
„Sredinom januara došlo je do promene koja je omogućila da virus postane zarazniji. To ne znači da je smrtonosniji“, rekao je Haseltin.
Ostali istraživači su posumnjali u to.
U aprilu je Bet Korber iz Nacionalne laboratorije Los Alamos objavila da je zabrinuta, što je takođe objavljeno na “BioRkiv”, jer je mutacija D614G postala daleko najčešći soj koji se širi u SAD i Evropi.
Drugi istraživači su se nadali da koronavirus neće biti podložan mutaciji kao ostali virusi koji koriste RNA umesto DNK kao svoj genetski materijal. Grip je, recimo, po svojim mutacijama RNA virus.
„To znači da moramo da budemo u pripravnosti za stalne promene“, rekao je Haseltin i dodao:
„Ovaj virus će reagovati na sve što radimo da bi ga kontrolisali. Napravićemo lek, on će tražiti način da mu se odupre. Pokušaćemo sve da ga pobedimo „.
Tagovi
