Projekcija privrednog rasta Srbije u Nacrtu Fiskalne strategije za 2027. sa projekcijama za 2028. i 2029. od 4,5 odsto sledeće godine zbog EKSPO izložbe i 3,5 do 3,7 odsto u 2028. i 2029. godini su po oceni Fiskalnog saveta u načelu korektne, ali su u srednjem roku blago optimistične.
Prema projekcijama iz Strategije za period 2026-2029, tekući deficit platnog bilansa iznosiće u proseku 5,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok će neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) biti manji i iznosiće 3,6 odsto BDP-a.
To je, kako je ocenio Fiskalni savet u Mišljenju na Nacrt Fiskalne strategije za 2027. sa projekcijama za 2028. i 2029. godinu, važna promena u odnosu na period 2018-2024, kad su SDI bile znatno veće od tekućeg bilansa.
Inflacija ubrzava, pa usporava
Inflacija bi se, kako je navedeno u Nacrtu strategije, ubrzala u drugoj polovini 2026. i početkom 2027, a zatim bi počela postepeno da usporava, vraćajući se na sredinu ciljnog koridora NBS od tri odsto u 2029. godini.
Fiskalni savet je u Mišljenju naveo da je Nacrt strategije dobio sa zakašnjenjem od Ministarstva finansija i da nije imao uvid u konačni tekst koji je usvojila Vlada Srbije.
Najveća vrednost Nacrta nove Fiskalne strategije za 2027. godinu sa projekcijama za 2028 i 2029. godinu je, kako je ocenio Fiskalni savet, to što „zadržava javne finansije Srbije na stabilnom i održivom kursu“.
Uspeh fiskalne politike ne može se, kako je ocenjeno, ipak svesti samo na visinu budžetskog deficita i javnog duga.
Postepeno umanjenje duga
„Šira svrha javnih finansija je da omoguće ostvarivanje najvažnijih društvenih ciljeva – od kvalitetnog obrazovanja, zdravstva i infrastrukture do socijalne sigurnosti i dugoročnog privrednog razvoja. Ipak, da bi država mogla uspešno da ostvaruje bilo koji od tih ciljeva, neophodno je da javne finansije budu stabilne i održive“, navedeno je u Mišljenju.
Dodaje se da je dobro što Strategija predviđa umeren fiskalni deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, odnosno 2,5 odsto BDP-a u periodu 2028–2029 godine.
To bi, kako je istaknuto, uz očekivani privredni rast, dovelo do postepenog smanjenja javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. godine.
„Strategija je, međutim, znatno manje uverljiva kao dokument koji pokazuje kako će Srbija rešavati svoje razvojne i strukturne izazove. Tehnički posmatrano, to je solidno pripremljen dokument: projekcije osnovnih fiskalnih agregata uglavnom su realistične, a makroekonomski okvir je konzistentan. Međutim, kredibilitet Strategije opada kad se s opštih kvantitativnih pokazatelja pređe na konkretne politike“, ocenio je Fiskalni savet.
Razvojni prioriteti
Iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da se, kako je naveo, važne mere ekonomske politike često donose i menjaju tokom godine, nezavisno od planova i prioriteta predstavljenih u Strategiji – pa projekcije pojedinačnih budžetskih stavki imaju manji stepen pouzdanosti od projekcija ukupnog deficita i javnog duga.
Pored toga, veza između srednjoročnog fiskalnog okvira i konkretnih sektorskih politika je, kako je navedeno u Mišljenju je slaba, pa se u Strategiji formalno navode brojni razvojni prioriteti – od energetike i obrazovanja do poljoprivrede, zdravstva i vladavine prava, ali retko se pokazuje kako se ti ciljevi prevode u konkretne mere, koliko će koštati njihovo sprovođenje i na koji način će uticati na javne finansije i privredni rast.
Strategija je, kako je istakao Fiskalni savet, daleko uverljivija kao dokument koji potvrđuje opredeljenje Vlade za fiskalnu stabilnost nego kao dokument koji nudi jasan plan za rešavanje ključnih razvojnih problema Srbije.
„Planirani fiskalni deficiti i putanja javnog duga su održivi, kredibilno postavljeni i usklađeni s fiskalnim pravilima. Strategija predviđa budžetski deficit od tri odsto BDP-a u 2026. i 2027, koji bi se potom smanjio na 2,5 odsto BDP-a u periodu 2028–2029. godine. S tako planiranim deficitima i uz očekivani privredni rast, javni dug bi se postepeno smanjivao sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto BDP-a do kraja 2029. godine“, naveo je Fiskalni savet.
Slično i za javni dug
Dodao je da dok se brojne evropske zemlje i dalje suočavaju s visokim budžetskim manjkovima, uključujući Poljsku, Mađarsku i Rumuniju, gde deficiti premašuju šest odsto BDP-a, Srbija će ostati u grupi zemalja s umerenim fiskalnim deficitom, a slično važi i za javni dug, koji je osetno niži od proseka EU gde iznosi oko 90 odsto BDP-a, ali i od proseka zemalja Centralne i Istočne Evrope gde je oko 53 odsto BDP-a.
„Javne finansije Srbije nesporno su stabilne, ali je u Strategiji njihovo stanje prikazano nešto povoljnijim nego što ono zaista jeste. Najpre, u dokumentu se procenjuje da će strukturni fiskalni deficit u 2026. i 2027. godini iznositi svega 1,5 odsto BDP-a, što je primetno niže od ukupnog deficita u tim godinama od tri odsto BDP-a. Međutim, naša analiza pokazuje da je strukturni deo deficita ipak veći od 1,5 odsto BDP-a i bliži nivou od tri odsto BDP-a“, naveo je Fiskalni savet.
Podaci iz projekcija javnog duga u Strategiji po svemu sudeći, kako stoji u Mišljenju, ne uključuju u potpunosti efekte najavljenog povećanog izdavanja državnih garancija na zaduživanje javnih energetskih preduzeća, pre svega EPS-u, iako takvi krediti po domaćoj definiciji ulaze direktno u javni dug.
Iako je, kako je ocenio Fiskalni savet, nivo javnog duga, koji na prvi pogled deluje relativno nisko, treba napomenuti da se Srbija zadužuje po kamatnim stopama koje su gotovo dvostruko više od proseka EU.
„Zbog toga, iako ima približno upola manji javni dug od proseka EU, za kamate izdvaja gotovo isti deo BDP-a, 1,9 odsto BDP-a u odnosu na 2,1 odsto BDP-a“, navedeno je u Mišljenju.
Strategija, kako je navedeno u tom dokumentu, predviđa postepeno smanjenje učešća javnih prihoda u BDP-u sa 40,9 u 2026. na 39,7 odsto u 2029, pre svega usled smanjenja neporeskih prihoda i nešto sporijeg rasta prihoda od poreza na potrošnju, ali kod pojedinih poreskih mera nedostaju detaljnija objašnjenja njihovih očekivanih efekata na javne prihode. To se, stoji u tom dokumentu, između ostalog, odnosi na nove ekološke poreze koji su uvedeni od 2026, kao i na poreske olakšice za novonastanjena lica.
Šta s akcizama
Za Fiskalni savet je upitno da li je mera smanjenja akciza od 20 do 25 odsto na gorivo zbog poskupljenja nafte dugoročno dobra jer se nižim akcizama podjednako subvencioniše potrošnja i onih kupaca koji bez većih teškoća mogu podneti više cene, dok se istovremeno iskrivljuju cenovni signali koji podstiču racionalniju potrošnju energije.
„Zbog toga bi, umesto opšteg subvencionisanja potrošnje goriva primerenije rešenje na duži rok bile ciljane mere podrške. Međutim, iskustva iz prethodnih kriza pokazuju da Srbija u tom pogledu nema dobre rezultate i da je tokom pandemije kovida i tokom energetske krize iz 2022. Vlada oslanjala na široke mere pomoći ili na kontrolu cena – što sugeriše da sistem socijalne zaštite u Srbiji nije dovoljno dobro postavljen da u krizama precizno identifikuje i zaštiti objektivno ugrožene“, navedeno je u Mišljenju.
Dodaje se da postoje i rizici povezani s namerom Vlade da napusti dosadašnje pravilo po kom se u javnom sektoru moglo popuniti najviše 70 odsto prirodnog odliva zaposlenih u penziju jer je u Nacrtu novog Zakona o budžetskom sistemu predviđeno da se ovo pravilo zameni fleksibilnijim modelom u kom bi se ograničenja utvrđivala godišnjim zakonom o budžetu.
Takva promena može, kako je navedeno u Mišljenju Fiskalnog saveta, biti opravdana, budući da u pojedinim delovima javnog sektora postoje ozbiljni kadrovski deficiti, međutim, veća fleksibilnost bi morala biti praćena jasnim kriterijumima, kadrovskim planovima i sistematizacijama radnih mesta jer u suprotnom postoji rizik da umesto jačanja kapaciteta u ugroženim službama dođe do nepotrebnog rasta zaposlenosti u delovima javnog sektora gde za tim nema objektivne potrebe.
„Javne investicije ostaju na visokom nivou, ali Strategija i dalje ne pokazuje dovoljno jasno koji su stvarni prioriteti kapitalnih ulaganja države. Po planu iz Strategije, budući obim javnih investicija postepeno će se smanjivati, sa 6,5 odsto BDP-a u 2026. na 6,1 odsto u 2028. i 2029. godini“, navedeno je u Mišljenju.
Ekspo 2027
Dodaje se da to ukazuje na primetno usporavanje investicionog ciklusa u odnosu na period 2021–2025, kad su kapitalni rashodi u proseku iznosili 6,9 odsto BDP-a, ali uprkos tom smanjenju, Srbija će i dalje izdvajati za javne investicije više od proseka zemalja CIE, gde ovi rashodi iznose oko pet odsto BDP-a.
Značajan deo tekućeg investicionog ciklusa povezan je, kako je naveo Fiskalni savet, s pripremama za EKSPO 2027 i programom „Skok u budućnost“ jer samo za EKSPO i neposredno povezane projekte ukupni troškovi mogli bi da iznose oko 3,4 milijarde evra.
„Međutim, i pored velikih izdvajanja za javne investicije, Strategija i dalje ne daje osnovne informacije koje bi omogućile procenu da li su investicioni prioriteti dobro postavljeni. Ne prikazuje se sektorska struktura kapitalnih rashoda, pa nije moguće videti koliko će se sredstava u narednim godinama usmeriti u saobraćajnu infrastrukturu, koliko u zdravstvo, obrazovanje, zaštitu životne sredine ili druge oblasti“, naveo je Fiskalni savet.
Umesto ranijih 52 planirano je, kako se ističe, investiranje u 42 projekta u periodu 2026–2029. godine, a problem je to što se procenjene vrednosti pojedinih projekata često značajno menjaju tokom vremena bez jasnog obrazloženja, a analiza Fiskalnog saveta pokazala je da su troškovi osam velikih putnih pravaca porasli za 80 odsto u odnosu na prvobitno ugovorene iznose.
Zbog toga bi, kako je navedeno u Mišljenju, Strategija morala da obezbedi znatno veću transparentnost kapitalnih rashoda, između ostalog i unošenjem inicijalnih vrednosti projekata u Tabelu kako bi se probijanje troškova na osnovu toga moglo sistematski pratiti.
Sektor energetike
„Strategija, po prvi put daje konkretniji analitički osvrt na CBAM – mehanizam EU koji naplaćuje cenu emisija ugljenika na uvoz iz zemalja poput Srbije. Tu, međutim, pozitivna ocena staje. Procena efekata CBAM-a na elektroenergetski sektor u Strategiji iznosi svega oko 20 miliona evra godišnje – gotovo deset puta manje od nezavisne procene Fiskalnog saveta“, navedeno je u Mišljenju Fiskalnog saveta.
Dodaje se da Strategija ne objašnjava koje su raspoložive opcije pred Srbijom u sektoru energetike, kakva je pregovaračka pozicija zemlje prema EU, niti konkretan plan prilagođavanja.
Srbija, po oceni Fiskalnog saveta, veliki deo javne potrošnje, realizuje van redovnog sistema javnih nabavki, a Strategija donosi tek ograničena poboljšanja u pogledu transparentnosti tih rashoda.
Tokom 2025. godine javni sektor je, kako je ocenio Fiskalni savet, zaključio ugovore vredne oko 15 milijardi evra, od čega je gotovo sedam milijardi evra realizovano po postupcima izuzetim od primene Zakona o javnim nabavkama.
To je, kako je ocenjeno, izuzetno visok iznos, a pozitivno je to što Strategija najavljuje redovno objavljivanje podataka o rashodima realizovanim po osnovu posebnih propisa (lex specialis), što predstavlja određeni pomak u transparentnosti.
Reforme budžetske rezerve odložene
Za 2025. se procenjuje da je po Zakonu o javnim nabavkama realizovana vrednost nabavki oko 56 milijardi dinara, što predstavlja tek manji deo ukupne realizacije investicija po nestandardnim procedurama u toj godini – koja je iznosila skoro 313 milijardi dinara.
Najavljene ozbiljnije reforme tekuće budžetske rezerve ponovo su, kako je naveo Fiskalni savet, odložene, iako je reč o jednom od najmanje regulisanih mehanizama u sistemu javnih finansija.
Tekuća budžetska rezerva, po oceni Fiskalnog saveta, dozvoljava Vladi da troši određeni iznos budžetskih sredstava bez odobrenja parlamenta, pa bi ona trebalo da bude veoma ograničena i namenjena za finansiranje samo manjih, nepredvidivih rashoda, međutim taj instrument u Srbiji se već godinama koristi i za finansiranje politika i rashoda mimo usvojenog budžeta.
Tagovi
