Korona testovi: Kako možeš da budeš negativan na brzom, a pozitivan na PCR testu?

0
EPA-EFE/JEROEN JUMELET

Brzi i kućni testovi su sve veći deo našeg svakodnevnog života. Ali za neke, uporna razlika sa rezultatima PCR testa podriva njihovo poverenje u sistem, piše Gardijan koji su kontaktirali stotine ljudi koji su više puta bili pozitivni na brzim kućnim testovima čiji su potom PCR testovi bili negativni.

Devetogodišnji sin Ejmi Luis, Džoš, bio je pozitivan na brzom testu šest puta u poslednjih osam meseci. „Najveća implikacija je bila da smo trebali da idemo na Gernzi da vidimo moju porodicu za Božić, ali smo odlučili da ne idemo, zbog testiranja.“, rekao je Luis iz Bristola.

Ana Brejding iz Redinga je dobila upozorenje od direktora svog sina, jer je on toliko izostao iz škole zbog toga što je morao da se samoizoluje. „Nemamo načina da kažemo kada on zaista dobije kovid, a ja imam ranjive članove porodice koje želimo da viđamo“, rekla je ona.

Barbara Man, 35, iz Monmuta, veruje da njeni brzi kućni testovi možda otkrivaju neki drugi virus. „Uvek postoje dve linije, ponekad je druga slaba, ponekad jaka“, rekla je ona. „Izgleda da zavisi da li se osećam loše ili ne.

Naučnici su naglasili da, budući da nijedan test nije 100% tačan, treba očekivati neke kontradiktorne rezultate – ali za one sa višestrukim oprečnim rezultatima, možda je u pitanju nešto drugo. „Važno je da dođemo do suštine ovoga da bismo rešili neizvesnost za ljude čiji su životi dovedeni u konfuziju zbog ovih naizgled pogrešnih rezultata“, rekao je dr Kit Jejts, matematički biolog sa Univerziteta Bat.

Koja su moguća objašnjenja?

Statističke greške

Sa toliko mnogo brzih i PCR testova koji se trenutno rade, neki ljudi će dobiti niz lažno pozitivnih i lažno negativnih, iako je statistička verovatnoća za to niska. „Glavni razlog zbog kojeg ljudi mogu da dobiju neslaganje između brzog i PCR-a verovatno je u vezi sa osetljivošću i specifičnošću testova“, rekla je Iren Petersen, profesora epidemiologije i zdravstvene informatike na UCL. „Ukratko, kada imamo visoku prevalenciju kovida, kao što imamo sada, mnogo je verovatnije da je pozitivan brzi tačan nego negativan PCR test. Ipak, šanse da ljudi nasumično budu pozitivni na višestrukim brzim testovima tokom dugih vremenskih perioda i bez simptoma su izuzetno niske, rekao je Jejts. „Dosledne lažne negativne rezultate – možda zbog loše tehnike uzimanja brisa – bilo bi lakše objasniti, ali ne i lažne pozitivne.”

Greške u testiranju

U oktobru, u Velikoj Britaniji je suspendovano PCR testiranje u laboratoriji u Vulverhemptonu nakon istrage o izveštajima ljudi koji su dobili negativne PCR rezultate nakon pozitivnog brzog testa. „Nadajmo se da se to neće ponoviti“, rekao je Aleksandar Edvards, vanredni profesor biomedicinske tehnologije na Univerzitetu Reding. Druga mogućnost je da je bris sakupljen za PCR test bio neadekvatan, ili da je infekcija nestala do trenutka kada je uzet PCR test.

Ishrana i drugi virusi

Najjednostavnije tehničko objašnjenje bi bila neka vrsta mešanja u test – slično izveštajima da školarci sipaju sok od pomorandže ili kolu na svoje brze testove da bi lažirali pozitivan kovid test. „Smatra se da kiseli rastvori mogu da izazovu zgrušavanje antitela u testu koji otkrivaju korona virus, što može da izgleda kao pozitivan rezultat“, rekao je Jejts. „Jedna potencijalna hipoteza je, dakle, da bi ovi lažni pozitivni mogli biti povezani sa ishranom ljudi. Zbog toga testovi sugerišu da ih ne uzimate do najmanje 30 minuta nakon jela. Unakrsna reaktivnost sa drugim cirkulirajućim koronavirusima takođe bi mogla biti mogućnost, rekao je Jejts. „Ovo su ipak samo hipoteze. U stvarnosti ćemo morati da preduzmemo detaljniju studiju da bismo razumeli”

Pošto različiti proizvođači koriste različite reagense u svojim kompletima za testiranje, neki kompleti mogu biti podložniji ovom problemu od drugih, ukazuje je Edvards. Zaista, mnogi čitaoci Gardijana tvrde da su pozitivni samo na određenim markama kućnih testova posebno na FlovFlex kompletima.

Edvards je istakao da studije kroz koje su prošli testovi uključuju testiranje određenog broja uzoraka pod definisanim skupom uslova: „To zapravo ne odražava tačnost proizvoda u stvarnom životu i nije dizajnirano za to.“

Za bilo koji dijagnostički test, verovatno će postojati izuzeci koji daju neobične rezultate: „Moglo bi biti nešto tako jednostavno kao što možda neki ljudi imaju kiselu pljuvačku ili nešto slično“, rekao je Edvards.

Šta da se radi

Petersen je naglasila da su iz perspektive javnog zdravlja takvi slučajevi verovatno toliko retki da neće biti od značaja za ukupnu validnost testova. „Trebalo bi da zapamtimo da se milioni ljudi testiraju, i u celini ovi testovi funkcionišu, i ljudi treba da veruju rezultatima“, rekla je ona.