Danas popodne, tačno u 16.30, kardinali, njih 133, ući će u Sikstinsku kapelu i iz nje praktično neće izlaziti sve dok se s dimnjaka na njenom vrhu ne pojavi beli dim, a kardinal Žozef Mamberti ne uzvikne s balkona bazilike Svetog Petra: „Habemus papam“.
Izbor novog pape oduvek je bio složen i dramatičan proces, a neke konklave su obeležile neverovatne priče, piše britanski Gardijan. Od pesničenja i sablasnih šala do raskola koji su potresli crkvu, evo kako su se odvijali najupečatljiviji skupovi kardinala kroz istoriju.
Današnje konklave obavijene su velom tajne. Kardinali polažu zakletvu na ćutanje, a isto važi i za osoblje koje ih podržava. Sikstinska kapela proverava se zbog prisluškivača, postavljaju se uređaji za ometanje signala, a prozori se premazuju kako bi se sprečilo curenje informacija. Međutim, u prošlosti su pisma i dnevnici kardinala otkrivali šta se dešavalo iza zatvorenih vrata.
Zanimljivi momenti iz istorije konklava
236: Golubica bira papu
Kada je golubica sletela na glavu sveštenika Fabijana, kardinali su to protumačili kao znak Svetog Duha. Fabijan je jednoglasno izabran za papu i služio do 250. godine.
1241: Zaključani u zagušljivoj palati
Kardinali su bili zatvoreni u rimskoj palati Septizodium pod užasnim uslovima. Jedan je umro, mnogi su se razboleli, a nesuglasice su sprečavale izbor. Rimljani su, frustrirani sporim procesom, zapretili da će iskopati telo preminulog pape Grgura IX. Na kraju je izabran slab Celestin IV, koji je umro samo 17 dana kasnije.
1268–1271: Najduža konklava u istoriji
Ovaj izbor trajao je gotovo tri godine zbog sukoba među kardinalima. Sastali su se u Viterbu, jer je Rim postao opasan. Meštani su, očajni zbog zastoja, zaključali kardinale, zazidali prozore i vrata, smanjili im obroke na hleb i vodu, pa čak uklonili krov palate. Tek tada je izabran Tebaldo Viskonti (Grgur X), koji je uveo pravila za buduće konklave.
1378: Rulja nameće izbor
Nakon 70 godina u Avinjonu, papstvo se vratilo u Rim. Kada je papa Grgur XI umro, rimska rulja je opkolila konklavu, zahtevajući rimskog papu i preteći smrću. Kardinali su brzo izabrali Bartolomea Prignana (Urbana VI), ali njegovo loše vođstvo dovelo je do raskola. Deo kardinala izabrao je Klementa VII, koji je obnovio papski dvor u Avinjonu. Raskol je trajao 40 godina.
1492: Podmićivanje u Sikstinskoj kapeli
Prvi put okupljeni u novoizgrađenoj Sikstinskoj kapeli, kardinali su izabrali Rodriga Bordžiju (Aleksandra VI). Ovaj moćnik, poznat po brojnim ljubavnicama i deci, osigurao je glasove nudeći unosne pozicije.
1503: Najkraća konklava
Nakon smrti Pija III, kardinali su za nekoliko sati izabrali Đulijana dela Roverea (Julija II). Ovaj „papa ratnik“ predvodio je vojne pohode, započeo obnovu bazilike Svetog Petra i osnovao Švajcarsku gardu.
1605: Pesničenje među kardinalima
Konklava koja je izabrala Pavla V upamćena je po tuči kardinala, tokom koje su pokidali svoje svečane odežde.
1655: Sablasna šala
Mladim kardinalima kojima je bilo dosadno odlučili su da se našale s kolegama. Jedan se prerušio u Svetog Duha i uplašio starije kardinale usred noći. Priča kaže da je jedan kardinal umro od upale pluća nakon što je pao u šoku.
1846: Rekordna vladavina
Ova konklava izabrala je Pija IX, koji je, posle Svetog Petra, bio papa s najdužim stažom – čak 31 godinu.
1978: Dve konklave i poljski papa
Te godine održane su dve konklave. Prva je izabrala Jovana-Pavla I, koji je umro nakon samo 33 dana. Druga je izabrala Karola Vojtilu (Jovana-Pavla II), prvog neitalijanskog papu posle 455 godina. Ovaj papa, kasnije kanonizovan, predvodio je crkvu 27 godina i postao jedan od najomiljenijih pontifika.
Tagovi
