Papa Franja preminuo je u ponedeljak 21. aprila, drugog dana Uskrsa, a juče je, uz prisustvo više stotina hiljada vernika, sahranjen u crkvi Santa Marija Mađore.
Očekuje se da će procedura izbora novog poglavara Rimokatoličke crkve početi između 5. i 10. maja.
Pošto kamarlengo (kardinal koji ima ulogu da utvrdi smrt pape) konstatuje da je papa preminuo, između 15 i 20 dana kasnije saziva se kolegijum kardinala, koji se naziva „konklava“.
CUM CLAVE
Nakon jučerašnje sahrane pape Franje, kardinali su krenuli u Rim, na konklavu.
Od latinskog cum clave, što znači „sa ključem“, konklava predstavlja zbor na kom kardinali donose odluku o tome ko će biti novi poglavar Rimokatoličke crkve, a samo ime ukazuje na „zatvorenost“ i ekskluzivnost samog procesa.
Iako ima više od 250 kardinala (iz 90 zemalja), ali njih samo 135 su elektori (isključuju se oni stariji od 80 godina).
S obzirom na to da je papa Franja u proteklih 10 godina izabrao oko 110 kardinala elektora, veliki broj njih odražava papinu viziju o „inkluzivnijoj crkvi“.
ISPOD NEBESKOG SVODA
Kardinali se u Rimu okupljaju podno Mikelanđelovog remek-dela – plafona Sikstinske kapele.
Tu razmatraju, pričaju, domunđavaju se, a nakon što se kapelom zakotrlja gromko extra omnes – u prevodu „svi napolje“ – svi osim kardinala elektora i šačice lekara i zvaničnika napuštaju drevno zdanje.
Vrata se zaključavaju, kardinali se zaklinju na tajnost i nije im dozvoljen nikakav kontakt sa spoljnim svetom tokom izbornog procesa. Telefoni im se oduzimaju, a nema ni novina, televizije, pisama, ma ničega. Vrši se i provera kapele kako bi se utvrdilo da nema nikakvih uređaja za prisluškivanje.
Kardinali spavaju i jedu u namenski izgrađenom hostelu, kući Svete Marte u blizini Sikstinske kapele, gde je papa Franja živeo poslednjih 12 godina.
MISA, RAZMATRANJE, GLASANJE
Konklava počinje misom, a potom idu razmatranje i glasanje. Glasa se svakog dana, dok neki od kandidata ne osvoji dvotrećinsku većinu. Nakon svakih sedam glasačkih listića, sledi pauza za molitvu i razmišljanje. Najduža konklava zabeležena je 1922. godine, kada je kardinalima trebalo pet dana da izaberu novog poglavara.
Iako svaki kršteni muškarac može biti izabran za papu, uveg se bira neko iz redova kardinala. Svaki glasač dobija listić na kom zapisuje ime kandidata za kog glasa, savija ga i ubacuje u gral. Glasanje jeste tajno, ali to, kako piše Gardijan, ne znači da nema frakcija, intriga i lobiranja.
BELI I CRNI DIM
Na kraju se listići spaljuju, a dim, zahvaljujući hemikalijama, bude crn ili beo; crni znači da niko od kandidata nije odneo pobedu, a beli da je katolički svet dobio novog papu.
Pobednika potom pitaju da li prihvata izbor, i ako prihvata, koje će ime da uzme.
Kardinali se obavezuju na poslušnost novom papi, koji se nakon izbora odvodi u Sobu suza kako bi obukao belu mantiju, stavio kapicu i obuo crvene papuče. Vatikanski krojači unapred izrađuju tri kompleta odeće različitih veličina.
Dekan kardinala izlazi na glavni balkon Bazilike Svetog Petra, pod kojim se nalaze hiljade i hiljade ljudi.
„Annuntio vobis gaudium magnum: Habemus papam” , uzvikuje kardinal. „Saopštavam vam veliku radost: Imamo papu.”
bonus video
Tagovi
