Pominjanjem „austrijskog kaplara“ koji posle rata nije obnovio zgrade nekadašnjeg Ministarstva vojnog i Vojne akademije, ali i podsećanjem na rušenje Maršalata radi izgradnje ambasade SAD, poslanik SNS Milenko Jovanov je u Skupštini obrazložio predlog zakona koji otvara put rušenju kompleksa bivšeg Generalštaba.
Njegovo izlaganje podseća na retoriku korišćenu prilikom uklanjanja Starog savskog mosta, koji je gradonačelnik Beograda uoči rušenja nazivao „nemačkim“ i „nacističkim“.
Nasuprot tome stoje argumenti dela struke, sa ključnom tezom konzervatorke Estele Radonjić Živkov da je obnova remek-dela Nikole Dobrovića ne samo moguća, već i neophodna za očuvanje kulturnog nasleđa.
Obrazloženje vlasti: Od „austrijskog kaplara“ do simbola pobede
Poslanik Milenko Jovanov je tokom obrazloženja predloga lex specialisa insistirao da se ne radi o „Generalštabu“, već o zgradi „Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu“, čime je arhitektonski kompleks direktno vezao za komunistički period.
Prema njegovim rečima, zdanje je podignuto na mestu gde su se nekada nalazile zgrade Ministarstva vojnog i Vojne akademije, koje su imale „pravu i istinsku arhitektonsku i kulturnu vrednost“, ali koje posleratna vlast nije želela da obnovi.
„Ima smisla zaključiti da onaj ko je ratovao protiv vojnika obrazovanih u tim zgradama, na Ceru i Kolubari, kao austrijski kaplar, nije hteo da obnavlja mesta na kome su učile i podizale svoje znanje srpske vojvode“, rekao je Jovanov, aludirajući na Josipa Broza Tita.
Kada je generalštab postao spomenik kulture?
Prema Jovanovu, ključni paradoks leži u činjenici da zdanje nije bilo spomenik kulture dok je bilo čitavo, već je taj status dobilo tek nakon što je postalo ruševina.
On je povukao paralelu sa drugim objektima uništenim u bombardovanju, koji su, za razliku od Generalštaba, obnovljeni i time postali „pravi simboli pobede“.
„Avalski toranj nije ostavljen kao ruševina da bude podsećanje, nego je izgrađen ponovo. Novosadski mostovi koji su svi bili uništeni tokom NATO agresije su izgrađeni ponovo. Radio-televizija Vojvodine koja je bila uništena izgrađena je ponovo. I sve te nove zgrade su simbol nepokornosti i pobede ovog naroda, jer samo nova izgradnja, a ne ruševine, pokazuju da to bombardovanje nije uspelo“, poručio je Jovanov.
Glas struke: „To nije tehničko, već političko pitanje“
Nasuprot narativu vlasti, stoje čvrsti argumenti stručnjaka koji tvrde da je obnova remek-dela arhitekte Nikole Dobrovića ne samo moguća, već i tehnički utemeljena.
Konzervatorka Estela Radonjić Živkov, koja je kao tadašnja zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture podnela ostavku zbog neslaganja sa ukidanjem statusa kulturnog dobra ovom zdanju, ističe da su ključni konstruktivni elementi zgrade sačuvani.
Ona je u podkastu „Studenti u blokadi“ otkrila da je Vojska Srbije tokom raščišćavanja 2016. godine sačuvala originalni fasadni kamen.
„Sav taj kamen fasadni koji je nama bitan, jer više taj rudnik u Kosjeriću nije u funkciji, je sačuvan“, navela je Radonjić Živkov.
Uz kompletnu originalnu projektnu dokumentaciju… „apsolutno može da se obnovi i jedan i drugi objekat (kompleksa Generalštaba) bez ikakvih problema“, rekla je Radonjić Živkov.
Sudbina Generalštaba se, kako zaključuje, „ne svodi na tehničko, već na političko pitanje i pitanje volje da se sačuva jedan od najznačajnijih simbola moderne arhitekture i istorije na ovim prostorima“.
Eho „nacističkog mosta“
Način na koji vlast obrazlaže rušenje Generalštaba, koristeći istorijski i ideološki narativ da bi ga delegitimisala, neodoljivo podseća na sudbinu Starog savskog mosta.
I taj most, koji su izgradile nemačke okupacione vlasti 1942. godine, a od uništenja spasao beogradski učitelj Miladin Zarić, postao je jedan od simbola Beograda.
Međutim, uoči njegovog uklanjanja zarad izgradnje novog, predstavnici vlasti su ga sve češće nazivali „nemačkim“ pa i „nacističkim mostom“.
Ta retorička priprema poslužila je kao opravdanje za demontažu, nakon koje je se čuvena zelena konstrukcija našla na obali, dok su u toku radovi na betonskim stubovima na kojima je stajala.
Tagovi
