Koliko vode treba zaista da pijete: Nije potrebno nalivati se, kažu stručnjaci

0
Beta/(AP Photo/Ross D. Franklin)

Ako ste proveli bar malo na društvenim mrežama ili gledali reklame na TV, onda niste mogli da ne primetite koliko se flaširana voda reklamira, i naglašava potreba da budemo hidrirani. Influenseri uvek imaju flašicu pored sebe, s nekom motivacionom porukom koja ima za cilj da vas ubedi da vam je potrebno više vode, piše Njujork tajms.

Vodi se pripisuje mnogo toga: da poboljšava meoriju i mentalno zdravlje, daje nam energiju i bolji ten. Ali, šta znači “budite hidrirani”, posebno u ove vrele letnje dane?

“Kada laici govore o dehidriranosti, oni govore o gubitku bilo koje tečnosti”, kaže docent dr Džoel Tof, nefrolog i medicine na Univerzitetu Oklend u Mičigenu.

Ali to tumačenje je “potpuno preterano”, kako kaže Keli En Hajndmen, koja istražuje rad bubrega na Univerzitetu Alabama u Birmigenmu. Ostati hidriran je definitivno važno, kaže ona, ali ta ideja da će jednostavno pijenje više količine vode učiniti ljude zdravijim nije tačna. Nije tačno ni da većina ljudi šeta okolo hronično dehidrirana ili da treba da se nalivamo vodom ceo dan. S medicinskog stanovišta, kako dodaje dr Tof, najvažnija mera hidratacije je ravnoteža između elektrolita poput natrijuma i vode u telu. I ne morate da pijete čašu za čašom tokom dana da biste tu ravnotežu održali.

Koliko onda zaista vode treba popiti?

Sve su nas učili da je osam čaša vode dnevno magični broj za svakoga, ali ta ideja je potpuni mit, kaže Tamara Hju Batler, naučnica za sport i vežbanje na Vejn Stejt Univerzitetu.

Jedinstveni faktori, kao što su veličina tela, spoljna temperatura i koliko teško dišete i znojite se će odrediti koliko vam je potrebno (vode), kaže ona. Osoba od oko 90 kilograma, koja je upravo prepešačila oko 16 kilometara po vrućini, očigledno će morati da popije više vode nego što će to morati menadžer od 55 kg koji sedi u kancelariji i proveo je dan u klimatizovanoj prostoriji.

Količina vode koja vam je potrebna tokom dana zavisiće i od vašeg zdravlja. Nekome ko ima problem sa slabim srcem ili kamenom u bubregu može da bude potrebna drugačija količina nego nekome ko uzima lekove za izbacivanje vode, na primer. Ili ćete možda morati da promenite unos ako ste bili bolesni, povraćali ili imali dijareju. Za većinu mladih, zdravih ljudi, najbolji način da ostanu hidrirani jeste da jednostavno piju kada su žedni, kaže dr Tof (oni stariji možda će morati da obrate više pažnje na unos dovoljno tečnosti jer osećaj žeđi može da se smanji s godinama). I uprkos verovanju, nemojte se oslanjati na boju urina da biste tačno utvrdili stanje vaše hidriranosti, kaže dr Hju Batler. Da, moguće je da tamnožuta ili žuta mokraća mogu da znače da ste dehidrirali, ali ne postoji čvrsta nauka koja bi sugerisala da bi sama boja trebalo da utiče na pijenje vode.

Da li treba da pijem vodu da bih ostao hidriran?

Ne obavezno. S čisto nutritivnog stanovišta, voda je bolji izbor od manje zdravih opcija, poput slatkih gaziranih pića ili voćnih sokova. Ali, kada je u pitanju hidratacija, svako piće može da doda vodu vašem sistemu, kaže dr Hju Batler. Jedna popularna ideja je da će vas piće s kofeinom ili alkoholom dehidrirati, ali ako je to tačno, efekat je zanemarljiv, kaže dr Tof. Nasumično, kontrolisano ispitivanje iz 2016. godine na 72 čoveka, na primer, zaključila je da su hidratantni efekti vode, svetlog piva, kafe i čaja vrlo slični. Takođe možete da dobijete vodu iz onoga što jedete. Hrana bogata tečnošću i obroci poput voća, povrća, supa i sosova doprinose unosu vode. Pored toga, hemijski proces metabolizma hrane proizvodi vodu kao nusproizvod, što doprinosi i vašem unosu, kaže dr Tof.

Da li treba da brinem o elektrolitima?

Neke reklame za sportska pića mogu da vas navedu da mislite da morate stalno da dopunjujete elektrolite da biste održali njihov nivo pod kontrolom, ali nema naučnog razloga da većina zdravih ljudi pije napitke s dodatkom elektrolita, kaže dr Hju Batler. Elektroliti kao što su natrijum, kalijum, hlorid i magnezijum su minerali koji su prisutni u telesnim tečnostima – kao što su krv i urin – i važni su za balansiranje vode u vašem telu. Takođe su neophodni za pravilno funkcionisanje nerava, mišića, mozga i srca. Kada dehidrirate, koncentracija elektrolita u vašoj krvi raste, a telo signalizira oslobađanje hormona vazopresina, koji na kraju smanjuje količinu vode koja se oslobađa u urinu tako da možete da je ponovo apsorbujete u telo i ponovo dođe do balansa, kaže dr Hajndmen. Osim ako niste u neuobičajenim okolnostima – radite veoma intenzivne vežbe po vrućini ili gubite mnogo tečnosti zbog povraćanja ili dijareje – ne morate da dopunjujete elektrolite sportskim napicima ili drugim proizvodima koji su puni njima. Većina ljudi dobija dovoljno elektrolita iz hrane, kaže dr Hju Batler.

Ali pijenje više vode, čak i kad nisam žedan, poboljšaće moje zdravlje, zar ne?

Ne. Naravno, ljudi s određenim stanjima, potput kamena u bubregu ili s drugim bolestima bubrega, mogu da imaju koristi ako piju malo više vode nego što bi im žeđ poručila, kaže dr Tof. I previše vode može da vam smeta jer ako pijete brzinom većom od one koju vaši bubrezi mogu da izluče, elektroliti u vašoj krvi mogu da postanu previše razblaženi, i u najblažem slučaju, to bi moglo da učini da se osećate lošije. U najestremnijem (i izrazito retkom) slučaju, kako kaže dr Hajndmen, ako bi nivo natrijuma u vašoj krvi postao previše nizak, to bi moglo da dovede do oticanja mozga i izazove ozbiljne neurološke probleme.

Kako da znam da li sam dovoljno hidriran/a?

Vaše telo će vam reći. Zamisao održavanja hidratacije zahteva složene proračune, i trenutno prilagođavanje unosa kako bi se izbegle strašne zdravstvene posledice jeste samo glupost, kažu stručnjaci. Jedna od najboljih stvari koje možete da uradite jeste da prestanete da razmišljate o tome. Umesto toga, najbolji savet da ostanete hidrirani jeste i najjednostavniji, kaže dr Tof: Pijte kad ste žedni. Zaista je toliko jednostavno.