Kada je novembra prošle godine Priština uvela stopostotne carine na robu iz Srbije (i BiH), za mnoge je to bio grom iz vedra neba. Krovni sporazum koji reguliše zonu slobodne trgovine koja obuhvata Zapadni Balkan (plus Moldaviju), potpisan još 2006. i iza koga je stala EU, praktično je obesmišljen.

Od svih aranžmana kojima je Zapad pokušavao da stavi pod svoju delimičnu kontrolu i pacifikuje region, i koji su dobrim delom na mala vrata ubacivali Prištinu za pregovarački sto, praktično jedini koji je Beogradu davao snažnu komparativnu prednost (zbog najrazvijenije industrije od zemalja tzv. Zapadnog Balkana) kolabirao je, barem kada je u pitanju razmena sa Kosovom. Ruku na srce, i drugi su povremeno narušavali sporazum, npr. Severna Makedonija sa delimičnom zabranom uvoza srpskog brašna, ali je posle strpljenja Beograda, a ne zbog pravnih mehanizama CEFTA koji su se uglavnom pokazali kao mrtvo slovo na papiru, eskalacija trgovinskih ratova izbegnuta.

CEO ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 9. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.