„Ovo je najveća i najsnažnija studija te vrste koja je sprovedena. Uzbudljivo je to što po prvi put otkriva da bismo možda mogli da preduzmemo mere da smanjimo rizik od tog iscrpljujućeg stanja, ciljanjem na niz različitih faktora“, rekao je epidemiolog Dejvid Levelin sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji.

Istraživački tim je analizirao podatke prikupljene o 356.052 osobe mlađe od 65 godina u Velikoj Britaniji.

Lista 15 faktora rizika za razvijanje rane demencije

nizak socioekonomski status

socijalna izolacija

oštećenje sluha

moždani udar

dijabetes

bolesti srca

depresija

nedostatak vitamina D

visoki nivoi C-reaktivnog proteina

zloupotreba alkohola

niži nivo obrazovanja

fizička slabost

slabo opšte mentalno zdravlje

hronični stres

usamljenost

 

Nizak socioekonomski status, socijalna izolacija, oštećenje sluha, moždani udar, dijabetes, bolesti srca i depresija su povezani sa većim rizikom od IOD.

Nedostatak vitamina D i visoki nivoi C-reaktivnog proteina (koji proizvodi jetra kao odgovor na upalu) takođe su značili veći rizik, kao i postojanje dve varijante gena ApoE4 ε4 (genetička postavka koja je već povezana sa Alchajmerovom bolešću).

Istraživači su opisali odnos između alkohola i IOD-a kao „kompleksan“.

Dok je zloupotreba alkohola dovela do povećanog rizika, umereno konzumiranje alkoholnih pića je u korelaciji sa smanjenim rizikom – verovatno zato što su ljudi u ovoj drugoj grupi obično generalno zdraviji.

Niži nivoi formalnog obrazovanja i fizička slabost (mereno većom snagom ruke) takođe su bili povezani sa većim rizikom od IOD. Sve ovo pomaže da se popune neke od praznina u znanju oko ranog dobijanja demencije.

„Već smo znali iz istraživanja na ljudima koji razviju demenciju u starijoj dobi, da postoji niz faktora rizika na koje se može uticati“, rekao je neuroepidemiolog Sebastijan Keler sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji.

„Pored fizičkih faktora, mentalno zdravlje takođe igra važnu ulogu, uključujući izbegavanje hroničnog stresa, usamljenosti i depresije.
Iako rezultati ne dokazuju da je demencija uzrokovana ovim faktorima, oni pomažu u stvaranju detaljnije slike. Kao i uvek u ovoj vrsti istraživanja, saznanje više o uzrocima može pomoći u razvoju boljih tretmana i preventivnih mera”, pišu istraživači.

Mnogi od ovih faktora se mogu menjati, što pruža više nade onima koji rade da pronađu načine da pobede demenciju, a ne samo da njome upravljaju. Na kraju krajeva, demencija može biti nešto od čega možemo da smanjimo rizik – zdravijim životom.

„Demencija koja se javlja kod mladih ima veoma ozbiljan uticaj, jer oboleli ljudi obično i dalje imaju posao, decu i život pun obaveza“, rekao je neuronaučnik Stivi Hendriks sa Univerziteta u Mastrihtu.

„Često se pretpostavlja da je uzrok genetičke prirode, ali za mnoge ljude zapravo ne znamo tačno šta je uzrok. Zbog toga smo želeli da istražimo i druge faktore rizika u ovoj studiji”, rekli su istraživači.

Istraživanje je objavljeno u JAMA Neurology.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.