Iscurilo bi „mastilo“ na tastaturi kada bih naveo sve uspehe Isidore Žebeljan. Istovremeno, iz koje god tačke da krenem, to je sa opisom „najuspešnija“ ili „prva“. Može biti i „najmlađa“ kao što je redovno predstavljaju – „naš najmlađi akademik“. Onda mi sine da bi ona mogla da mi otpiše: „Zar i ti, Brankoviću, isto?“
Ali Isidora Žebeljan jeste velika kompozitorka, član SANU. Isidora Žebeljan, smelo kažem, jeste i naš najveći, ili jedan od naših najvećih umetnika. Kompozitorka je čija dela naručuju najveće svetske institucije i festivali: Venecijansko bijenale, Festival u Bregencu, Fondacija Berlinske filharmonije, Accademia Musicale Chigiana Siena, City of London Festival, Univerzitet u Kentu…
„Ljudi se ne rađaju korumpirani. Na svetlost mogu da nas izvedu samo mladi ljudi, jer su oni jedini koji sada nešto zaista snažno vole i iz te njihove strasti i žara mogu da se rode nove ideje i novi poredak“, kaže za Nedeljnik naša najveća kompozitorka.
U ovo doba pandemije iznosile su se statistike i dokazivalo da su se najbolje snašle zemlje u kojima vladaju žene. Na primer Novi Zeland i sada već legendarna premijerka Džasinda Ardern?
Žene, bez obzira na to da li su majke ili ne, biološki imaju ugrađen materinski instinkt, a on po difoltu podrazumeva žrtvovanje, služenje, nesebičnost. Muškarcima je pak uvek u glavi pozicioniranje u okviru čopora i zato su oni mnogo više egoistički orijentisani. Pošto je ovde a + b = b + a2, jasno je da je budućnost jednog lepšeg, srećnijeg, svetlijeg sveta u rukama žena.
Ceo intervju objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 6. avgusta
Tagovi
