U jednom od najluksuznijih istambulskih restorana sa pogledom na Bosfor, okupljaju se, ne samo biznismeni, manje poznate ličnosti – već i Hamasovi finansijeri.
Hamas ima tri izvora moći: fizičke borce u Gazi, ideje i prihod.
Od Hamasovog napada 7. oktobra, Izrael je ubio više od 12.000 Palestinaca, i to sve sa ciljem da ubije Hamasove lidere i uništi celokupnu infrastrukturu ove organizacije. Zauvek.
Ali, na razočaranje Izraela, piše The Economist, to nije tako jednostavno i to zahteva da se celokupna ekonomska baza Hamasa demontira.
Od celokupne Hamasove baze, malo toga se nalazi u Gazi. Zapravo, uglavnom se sve nalazi u inostranstvu, u prijateljskim zemljama.
Mreža ove organizacije je opremljena iskusnim peračima novca, kompanijama za rudarenje i još mnogo čime, i veruje se da te aktivnosti donose Hamasu više od milijardu dolara godišnje.
Celokupan plan za finansiranje, krojen tako pažljivo, kako bi se u što širem luku izbegle sankcije Zapada, pa se postavlja pitanje, da li su Izrael i njegovi saveznici uopšte u stanju da ga razmontiraju?
Hamasovi finansijeri plaćaju sve: od nastavničkih i profesorskih plata, do projektila.
Oko 360 miliona dolara svake godine dolazi od uvoznih taksi na robu koja se u Pojas Gaze dovozi sa Zapadne obale ili iz Egipta.
To je izvor prihoda koji Izrael najlakše može da stopira.
Nakon što se Izrael povukao iz Pojasa Gaze 2005. godine, strogo je ograničio kretanje robe i ljudi preko granice. A danas, danas ograničava ulazak čak i najosnovnijih potrepština kao što su hrana i gorivo.
Međutim, mnogo veći deo prihoda dolazi iz inostranstva.
Izraelski zvaničnici smatraju da ta suma iznosi oko 750 miliona dolara godišnje, kao i da je to glavni izvor prihoda za Hamas, koji je „taj novac pretvorio u zalike oružja i goriva“.
Deo novca dolazi od prijateljskih vlada, od kojih najviše daje Iran.
SAD tvrde da ajatolasi daju 100 miliona dolara godišnje palestinskim islamistima, uglavnom u obliku vojne pomoći.
Hamasovi finansijeri se prvenstveno, kako bi izbegli američke i zapadne sankcije, trude da pomeraju tokove novca. U poslednjih mesec dana američki zvaničnici uveli su tri kruga sankcija ljudima i kompanija koji finansiraju Hamas.
Svi oni smišljaju kako da izbegnu američke sankcije.
Milioni dolara se sa kripto tržišta prilivaju u Hamasovu kasu.
Američko ministarstvo finansija tvrdi da je Hamas posredstvom Redina – menjačnice u istanbulskoj četvrti Fatih – prokrijumčario više od 20 miliona dolara.
Iz Ministarstva su takođe dodali da je Binance – najveća svetska kripto berza – dozvolila svojim korisnicima da obavljaju transakcije sa Hamasom. Ona je takođe stavljena pod američke sankcije.
Ali „lavovski“ deo Hamasovog novca, kažu izraelski zvaničnici, najmanje 500 miliona dolara godišnje, dolazi od njegovih investicija. Njihove firme su, tvrde, registrovane u zemljama širom Bliskog istoka. Njima upravlja Hamasova investiciona kancelarija koja takođe i zapošljava ljude.
Zvaničnici SAD tvrde da te kompanije, doniraju dobrotvornim organizacijama novac, koje ga onda usperavaju ka Hamasu.
S druge strane, turski zvaničnici tvrde da se profit ponekad uzima direktno.
Zapadnim regulatorima je teško da otpetljaju sve te tokove prihoda. Jedna takva firma je čak izgradila tržni centar „Afra“ – prvi tržni centar u Sudanu, dok druga ima rudnike u blizini glavnog grada te zemlje, Kartuma.
Treća firma je izgradila nebodere u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE). Mnoge od ovih kompanija ne propušteju priliku da se pohvale visinama svojih profita, ali izvegavaju da potvrde bilo kakvu povezanost sa Hamasom.
Da li se tokovi ovih prihoda uopšte mogu zaustaviti?
To, ipak, zavisi od zemalja kroz koji novac prolazi. Od 1989. godine kada je Izrael uhapsio pojedince sa Hamasovog vrha, mnogi ljudi koji se bave finansijama žive u inostranstvu.
Pod pritiskom Amerike, Hamas je napustio svoje prvo finansijsko sedište koje se nalazilo u Amanu, glavnom gradu Jordana.
Danas, se Hamasove kompanije nalaze po Dohi, ali i po Alžiru, Sudanu i UAE. Zaher Džabarin, za koga Izrael tvrdi da vodi finansije Hamasa, nalazi se u nekoj od tih zemalja, ali je tamo i još nekoliko pojedinaca koji su pod sankcijama SAD zbog finansiranja Hamasa.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je jedan od pojedinaca koji pružaju utočište Hamasovim čelnim ljudima. Pre svega, on to radi kako bi stekao regionalni uticaj.
Izrael tvrdi kako turska vlada „deli pasoše i dozvoljava Hamasu da ima kancelarije i predstavništva u Turskoj“.
Istovremeno, tursko bankarstvo pomaže Hamasu da izbegne sankcije SAD tako što sprovodi komplikovane transakcije širom sveta. Izrael i SAD tvrde da najveće turske banke svesno čuvaju Hamasov novac, a da Erdogan to suptilno odobrava.
U Turskoj su mesecima kružile glasine kako neki državni službenici sarađuju sa Hamasovim finansijskim liderima.
I dok Hamas dobro krije svoje kompanije, a američke sankcije ne daju puno efekta, ova militantna grupa izgleda sve otpornije na metke.
Ono što je činjenica jeste to da je Hamasov novac na sigurnom, uprkos tome što stanovnici Gaze tonu u tragediji koja ih je snašla. Ali postoji i nešto što je neizvesno – a to je da li bi sa ovakvim finansiranjem Hamas posle primirja mogao da se vrati još jači?
