Za kinesku merkantilističku ekonomiju tri luke su od krucijalnog značaja, Gvadar u Pakistanu, Aktau u Kazahstanu i Pirej u Grčkoj, dok je za narativ o Kini, kao zaštitnici naroda koje je Zapad isključio sa banketa globalizacije, Balkan jedan od ciljanih regiona. Srbija je u toj konstelaciji jedina evropska zemlja koja je pristala da bude upotrebljena za jačanje i promociju kineskih geopolitičkih ambicija na Starom kontinentu.
Kina širi ili podržava antizapadnu i antievropsku retoriku i osećanja na mnogo perfidniji način od Rusije, pogotovo u jugoistočnoj Evropi. Peking vrlo lukavo plasira priču o međunarodnoj saradnji za razvoj koja podrazumeva kineske investicije, dostupnije i jednostavnije za povlačenje od evropskih. Dok EU investicije moraju da budu transparentne, podložne proveri javnosti i u skladu sa evropskim standardima i normama, kineska ulaganja su obavijena velom državnih tajni, vrlo povoljna za političke lidere i menadžere velikih kompanija i mnogo manje unosna za države i građane.
Kina je u prethodnih 15 godina ubrizgala u balkanske države blizu 35 milijardi evra u gotovo 150 projekata. Više od polovine pomenutog novca, blizu 19 milijardi evra, otišlo je u Srbiju za preko 60 velikih projekata. To objašnjava snishodljivo ponašanje srpskih vlasti prema Pekingu. EU i SAD su donirale i investirale više novca od Kine u Srbiju, ali njihovi lideri se ne oslovljavaju kao braća, osim možda Trampa, i ne priča se o „čeličnom prijateljstvu“ sa očima punim suza i pored toga što 70 odsto direktnih investicija u Srbiju dolazi iz država EU a više od 80 odsto srpskog izvoza završava u državama EU.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 685
Tagovi
