Nakon neverice u kojoj su se Francuzi našli pred prizorima ruskih tenkova koji prelaze ukrajinsku granicu, usledila je bojazan kako će se ovaj rat odraziti na njihov svakodnevni život. Neizvesnost od toga šta sledi snažno se oseća naročito u slojevima koji su najviše pogođeni uzastopnim krizama koje su poslednjih godina potresle Francusku – među radnicima i pripadnicima srednje klase čiji se životni standard urušava, među poljoprivrednicima, kamiondžijama, ribarima i malim privrednicima koji zavise od cena goriva koje je sve teže obuzdati kao posledica rata u Ukrajini.
Ova bojazan najviše ide u prilog glavnom Makronovom rivalu, Marin Le Pen, koja predvodi tvrdu desnicu okupljenu u Nacionalni zbor. Strah od sastavljanja kraja sa krajem i strah za sopstvenu bezbednost u svetu u kome je terorističke napade na evropskom tlu zamenio rat neslućenih razmera pogodno su tlo za rast radikalne desnice. Za razliku od druge dve kandidatkinje za predsednika – Valeri Pekres iz redova tradicionalne desničarske partije Republikanci i An Idalgo, gradonačelnice Pariza i kandidatkinje Socijalističke partije – Le Penova jedina ima šanse da postane prva žena na čelu Francuske. Poslednja istraživanja pokazuju da se razlika između nje i Makrona smanjila (27 odsto za aktuelnog predsednika, 22 za protivkandidatkinju) i da su velike šanse da uđe u drugi krug, kao što je to bio slučaj 2017. Makron je iz tog duela izašao kao pobednik sa 66 odsto glasova Francuza. Ovaj put situacija je nešto složenija.
Ceo tekst čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 7. aprila
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
