„Političari su napredovali kroz vekove od lomača preko bunkerisanja filmova i na Istoku i na Zapadu. Ovi sa Zapada su imali suptilnije metode i danas teško ili nikako ne možete doći do filma ‘O jagodama i krvi’, koji bi i danas bio aktuelan. Filmovi su služili i u političke svrhe, u borbama velesila, filmovi služe i za prekrajanje istorije“, ispričao je reditelj Darko Bajić u intervjuu za novi Nedeljnik.
On je, sećajući se vremena kada je snimao kultni film „Crni bombarder“, a na pitanje kako je tadašnji režim reagovao, ispričao da je „izbegao lomaču, ali nije i kritiku“.
„Jedni su me kritikovali da sam pacifista, a drugi da sam agresivan. A i pozicija i opozicija su me kritikovale da film nije baš realan prikaz stvarnih događaja. Pa i nije bio, on je bio namenjen budućim generacijama. Na uvodnoj špici piše da se događaji dešavaju 1999. godine (god. proizvodnje 1991/92). Zanimljivo je da je „Crni bombarder“ retro sajens fikšn, koji i danas, 28 godina kasnije, deluje kao savremen film. Ništa se promenilo nije, čak ni raskopane ulice“, rekao je Bajić.
Darko Bajić za novi Nedeljnik opširnije govori o aktuelnosti „Crnog bombardera“, kao i o „Sivom domu“, „Zaboravljenima“ i „Početnom udarcu“; svom prvom filmu „Direktan prenos“, „Ratu uživo“, kao i najnovijem dokumentarcu „Linija života“…
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. JUNA, ILI U DIGITALNOM FORMATU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
