Iran i Saudijska Arabija se rukuju – i to u Pekingu. To ima posledice po ulogu SAD na Bliskom istoku i u svetu.
To što su predstavnici Saudijske Arabije i Irana početkom marta sedeli zajedno pet dana bila je senzacija samo po sebi. To što su najveći rivali u Persijskom zalivu 10. marta čak pristali i da obnove diplomatske odnose, izazvalo je veliku pažnju u svetu. A najveće iznenađenje u vezi sa zbližavanjem Rijada i Teherana bilo je to što su se dva zavađena suseda rukovala baš u Pekingu.
Oni su u neprijateljskim odnosima od Islamske revolucije 1979. godine u Iranu. Više od deset godina podržavaju suprotstavljene strane u različitim sukobima u regionu i tako vode posredničke ratove. Već sedam godina nemaju diplomatske odnose. Uspešno posredovanje na možda najopasnijoj liniji rascepa na Bliskom istoku dalo je ulozi Pekinga u regionu novi kvalitet.
Kina: odnosi sa svim stranama
Džulijen Barns-Dejsi, direktor programa za Bliski istok u trustu mozgova Evropski savet za spoljne odnose (ECFR), podseća da su Sjedinjene Države, koje su dugo bile neosporna odlučujuća sila u Persijskom zalivu, odbile da posreduju. Jer, Vašington nema nikakve odnose sa Teheranom i „ima veoma malo konstruktivnog uticaja da se tu postigne sporazum“, kaže Barns-Dejsi i dodaje: „Osnovna realnost jeste da je Kina mogla da interveniše zato što je imala veze sa svim stranama, kao i poluge da to pokrene.“
Taj uticaj Pekinga prvenstveno je zasnovan na ekonomiji: i za Iran i za Saudijsku Arabiju, Kina je daleko najvažniji trgovinski partner, ukazuje bivši američki diplomata Džefri Feltman. I u drugim delovima Bliskog istoka trgovina sa Kinom tri puta je veća nego sa Sjedinjenim Državama. „Ne možemo da zanemarimo značaj Kine za taj region“, zaključuje Feltman.
Tagovi
