„Kancelarske kalkulacije“: Može li Ivica Dačić postati predsednik Srbije?

Nostalgično za članove SPS zvuče Dačićeve reči od 6. maja 2012 – da ostali moraju da shvate „da smo se podigli iz pepela i da ćemo na sledećim izborima osvojiti više od 20 odsto“.

Nije prošlo mnogo a Vučić se starao da SPS nema dvocifren rezultat jer je to psihološka barijera.

Po inerciji koalicije sa Tadićevim demokratama (a i SNS je te 2012. bila naglašeno proevropska partija), Dačić je sebe poimao i u kontekstu evropske levice. Čestitajući tada novom predsedniku Francuske – socijalisti Fransoa Olandu, Dačić je pomenuo i sebe i rekao da mu je žao što „nije imao dovoljno vremena da pobedi na predsedničkim izborima u Srbiji“.

Kandidat Socijalista Fransoa Oland izabran je baš tog 6. maja za novog predsednika Francuske nakon pobede nad dotadašnjim predsednikom Nikolom Sarkozijem u drugom krugu izbora.

***

Inače, tog maja 2012. Dačić je izjavio da je normalno da podržava Borisa Tadića (u drugom krugu predsedničkih izbora), jer sa njim smo postigli dogovor o formiranju vlade.

Ostaće u analima da je na Vidovdan 2012, kad je Dačić dobio mandat (u okretanju ćurka i koaliciji sa naprednjacima), na beogradskom Ušću nastupao veliki Ozi Ozborn.

Nije lako iz današnje perspektive razumeti to vreme. Kad je između dva kruga predsedničkih izbora, i činilo se izvesne Tadićeve pobede, Dragan Šutanovac u TV duelu cinično tešio Jorgovanku Tabaković da se ne sekira i da će biti još izbora, teško da je i on mogao pretpostaviti da će jednog dana baš on biti Vučićev ambasador u Vašingtonu.

A kad ga je Vučić na prvoj inauguraciji Borisa Tadića pitao – po kom je ovo zakonu, Šutanovac je odgovorio – po zakonu o samoupravljanju. Ko je tada očekivao ovakvo „samoupravljanje“ kakvo postoji danas u Srbiji i koje nije ono Edvarda Kardelja koji je samoupravljanje instalirao kao vladajuću političko-društvenu i privrednu doktrinu u Titovoj Jugoslaviji.

„Padali su sistemi, nestajale su ideje, menjala su se vremena, ali on je ostao.“

Tako se ovih dana reklamirao jedan TV nastup Ivice Dačića. Da li „jedan od najiskusnijih i najsposobnijih političkih kadrova koje Srbija danas ima“ (i to je reklama TV nastupa), može da bude akter još jedne, samo fingirane, promene sistema – pa da zaista postane predsednik Srbije – ali biran u parlamentu?

To zahteva promenu Ustava.

Teoretski, Dačić može da bude i predsednički kandidat Vučićeve koalicije po važećem sistemu neposrednog biranja predsednika, ali ma koliko Dačić bio lojalan, to nije baš opcija koja garantuje da nema rizika. I šta mislite ko kome više veruje – Putin Vučiću ili Lavrov Dačiću?

Milan Milutinović jeste bio predsednik Srbije, ali „vrhovni komandant“ bio je Slobodan Milošević jer je i vojska bila savezna – Srbije i Crne Gore.

Dačić možda ne bi bio baš Vučićev Milutinović jer bi bio i „vrhovni komandant“ ako bi ga građani neposredno izabrali. SPS bi sigurno ojačala sa predsednikom države biranim na neposrednim izborima.

***

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 12. FEBRUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS