Kakva je politička sudbina Benjamina Netanjahua: Parlamentarni izbori u Izraelu

Šezdesetdevetogodišnji Netanjahu je u izbornu trku ušao s izgledima da se protiv njega podigne optužnica za korupciju, uz optužnice za prevaru i kršenje poverenja

0
Foto: Profimedia

Izraelci glasaju na ključnim parlamentarnim izborima koji će odlučiti da li će Benjamin Netanjahu na čelu desničarskog Likuda peti put postati premijer.

Biračka mesta otvorena su u 7.00 po lokalnom vremenu, a prve izlazne ankete očekuju se u 22.00, navodi AP.

U Izraelu ima oko 6,4 miliona glasača, a glasa se na više od 10.000 glasačkih mesta. Dan izbora je praznik u zemlji i očekuje se velika izlaznost, između ostalog, zbog lepog vremena.

Šezdesetdevetogodišnji Netanjahu je u izbornu trku ušao s izgledima da se protiv njega podigne optužnica za korupciju, uz optužnice za prevaru i kršenje poverenja, što je i potvrdio izraelski vrhovni tužilac.

Ako on pobedi u izbornoj trci i nastavi da vlada, nakon podizanja optužnice možda neće morati da podnese ostavku dok sve mogućnosti za žalbu nisu iscrpljene, između ostalog. Izbori se uveliko smatraju referendumom o Netanjahuu koji teži da četvrti put uzastopno postane premijer.

Ako se to desi, on bi po broju godina na toj funkciji nadmašio prvog izraelskog premijera oca nacije Davida Ben-Guriona, koji je bio premijer 13 godina i 127 dana. Netanjahu je na vlasti 100 dana manje.

Netanjahu je obezbedio sebi podršku američkog predsednika Donalda Trampa, desničarskog lidera Brazila Žaira Bolsonara, koji ga je posetio u martu, a italijanski političar Mateo Salvini nazvao ga je “inspiracijom”.

Netanjahu je svojom nacionalističkom retorikom, piše Atlantik, ostavio mrlju ne samo na sopstvenom nasleđu, već i na partiji. On je sopstvenu vrstu jevrejskog nacionalizma definisao u svojoj knjizi 1993. godine kao pravo Jevreja da brane sebe. Mnogi, ipak, tvrde da takva retorika nije posledica njegovih dubokih uverenja, već sredstvo da se obezbedi podrška.

Likud, stranka na čijem se čelu nalazi Netanjahu, osnovan je 1973. godine spajanjem pet partija desnice i centra. Tada je opisivana kao “nacionalno liberalna”, kakvom se predstavlja i danas, iako je Netanjahu na poziciji lidera partije doveo u pitanje da li je ovakav opis i dalje prigodan.

Netanjahu se stranci pridružio 1988. godine, a ona je, piše Atlantik, oduvek bila stecište nacionalista.

Pred današnje izbore Netanjahu je ubeđeniji nego ikada da je pobeda jedini legitimni ishod, a da će, ukoliko bude izgubio, to biti zbog levičarskih medija, dok je način na koji oni izveštavaju nazvao je “lovom na veštice”.

“Što se tiče medija, sve čine da nametnu levičarsku vladavinu protiv volje ljudi”, rekao je u januaru.

Oni koji podržavaju Netanjahua, ali i neki od onih koji ga kritikuju, tvrde da je Netanjahuova retorika oportunistička, da on nije nacionalista koliko je instrumentalista, odnosno da se koristi nacionalizmom da postigne političke ciljeve, a da zapravo naginje liberalima.

Glavni Netanjahuov rival je deset godina mlađi penzionisani komandant vojske Beni Ganc, čiji je savez partija centra Plavo belo (Kahol Lavan) ispred Netanjahuvog konzervativnog Likuda po ispitivanjima javnog mnjenja. Netanjahu međutim još uvek ima više šansi da formira koaliciju sa malim nacionalističkim partijama koje ga podržavaju, piše Tajms of Izrael.

Na izborima se nadmeće blizu četrdeset partija, uključujući ultraortodoksne verske partije, arapske stranke, novu ultradesnu partiju Zehut čiji je lider spreman da pregovara i sa Gancom i sa Netanjahuom o koaliciji, a zalaže se za legalizaciju marihuane.

Da bi ušle u parlament od 120 članova stranke moraju da osvoje 3,25 procenta ukupnih glasova, odnosno četiri mandata.

Nijedna partija do sada nije osvojila više od 60 poslaničkih mesta i zato je potrebna koalicija.

AP podseća da se na prethodne izbore 2015. godine odazvalo 72 posto glasača što je najvše od 1999. godine, ali manje nego 1949. godine, kada je odziv bio 77 posto, godinu dana posle proglašenja nezavisnosti.

Onaj ko dobije mandat ima raspolaganju 28 dana da formira koaliciju uz mogućnost produženja od dve nedelje.

Ako to ni jednom bloku ne pođe za rukom moglo bi biti ponovo izbora u novembru.

Netanjahu i Ganc su isključili mogućnost da budu zajedno u vladi tako da ko će biti premijer zavisi od toga koliku podršku svaki kandidat može da obezbedi.

U tome je važna uloga predsednika Izraela Ruvena Rivlina. On za premijera bira kandidata koji ima najviše šansi da izgradi stabilnu koalicionu vladu.