Kako tačno možete da zakačite kovid-19, i zbog čega su opasne utakmice, klubovi kao i proslave rođendana: Naučnici su konačno dali konkretne odgovore na to

1
Foto: Beta

Šest meseci od početka koronavirus krize, postoji sve veći konsenzus oko glavnog pitanja: kako se ljudi zaražavaju? Naučnici kažu da nije uobičajno zakačiti kovid-19 sa kontaminirane površine, a kratki susreti s ljudima napolju takođe neće uticati na širenje virusa, piše Vašington post.

Glavni krivac za zarazu je bliski kontakt, interakcijom između dve osobe tokom dužeg perioda. Događaji s puno ljudi, prostori sa slabom ventilacijom ili mesta gde ljudi glasno razgovaraju ili pevaju, povećavaju rizik.

Ova otkrića pomažu kompanijama i vladama da osmisle strategiju ponovnog otvaranja uz zaštitu javnog zdravlja, a da se istovremeno ne zaustavlja ekonomija. To uključuje mere poput postavljanja barijera od pleksiglasa, zahtevanje od ljudi da nose maske u prodavnicama i na drugim događajima, da koriste dobre ventilacione sisteme i da drže otvorene prozore kad god je to moguće.

Dve velike studije nedavno su pokazale da su široke mere zatvaranja – ostajanje kod kuće, zabrane velikih skupova i zatvaranje kompanija – sprečile da se milioni inficiraju i sprečile su miione smrti širom sveta. Sada, s mnogo više znanja, gradovi i države mogu da usvoje ciljane intervencije kojima će sprečiti da se epidemija ponovo razbukti, kažu naučnici i lekari javnog zdravstva.

To znači bolju zaštitu domova za stare i višegeneracijskih porodica koje žive na skučenom prostoru, navode oni. To takođe znači naglađavanje fizičke udaljenosti i nošenje maski, i smanjenja broja okupljanja na zatvorenom prostoru.

“Ne bi trebalo da razmišljamo o zatvaranjima, već o tome kako da povećamo fizičku distancu”, kaže Ton Friden, izvršni direktor neprofitne javnozdravstvene inicijative “Resolve to Save Lives”. “To može da uključi aktivnosti napolju, dozvoljavanje šetnji ili vožnji biciklom do kancelarije na dovoljnoj udaljenosti, kupovanje namirnica online i druge slične metode koje mogu da olakšaju nastavak aktivnosti bez ponovne pojave epidemije.”

To sve podrazumeva i veliki broj testiranja, pronalaženje kontakata i izolaciju onih koji su inficirani ili su bili u kontaktu sa njima.

Naizgled benigna aktivnost poput govora ili disanja proizvodi respiratorne kapljice različitih veličina koje mogu da se raznesu vazdušnim strujanjem i potencijalno zarazi ljude u blizini, što je jedan jako važan faktor zaražavanja.

Zdravstvene službe do sada su identifikovale respiratorno-kapljični kontakt kao glavni put prenosa kovida-19. Ove velike kapljice tečnosti mogu da prenesu virus s jedne osobe na drugu ako slete na oči, nos ili usta. Ali, obično brzo padnu na zemlju ili na druge površine. Neki istraživači kažu da se novi koronavirus takođe može preneti i putem aerosola ili minijaturnih kapljica koje lebde u vazduhu duže od tih većih kapljica. Ovi aerosoli mogu direktno da se udahnu.

To je moglo da se dogodi u restoranu u Guangžu u Kini, gde je osoba koja je bila na večeri, ali još nije bila bolesna, prenela virus na ostalih pet ljudi koji su sedeli za susednim stolovima. Ventilacija u prostoriji je bila slaba, a pročišćivači isključeni, prema jednoj studiji koja je proučavala uslove u restoranu.

Aerosoli virusa su se nakupili u vazduhu iz pacijentovog govora ili disanja, a snažan protok vazduha iz klima-uređaja mogao je da pomogne da se te čestice raznesu, tvde autori studije, koja još nije prošla recenziju.

Dovoljno ventilacije na mestima gde ljudi provode veme i rade vrlo je važno, rekao je Jugo Li, jedan od autora i profesor inženjerstva na Univerzitetu Hongkong. Pravilna ventilacija, poput istiskivanja vazduha napolje i ulaska svežeg zraka u sobu razređuje količinu virusa u prostoriji i tako smanjuje rizik od infekcije.

Drugi faktor je produžena izloženost. To se definiše kao 15 ili više minuta kontakta bez zaštite na udaljenosti manjoj od dva metra, rekao je Džon Bruks iz američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti. Ali to je samo pravilo, upozorio je. Moglo bi da se dogodi i da se za manje vremena osoba zarazi, kijanjem u lice ili drugim intimnim kontaktom, gde se emituje mnogo respiratornih kapljica, rekao je.

Superkliconoše

Desetog marta na vežbi hora u Vašingtonu, 87 odsto prisutnik se inficiralo, rekla je Leja Hamner, epidemiolog, koja je vodila istragu, i upozorila na potencijalne događaje “superkliconoše”, tokom kojim jedna osoba ili manji broj njih zarazi većinu. Članovi hora su tokom dvosčasovne vežbe menjali mesta četiri puta, bili su zatvoreni u skučenom prostoru i uglavnom su bili stariji i zbog toga su bili podložniji bolesti, kaže ona. Sve u svemu, 53 od 61 osobe bilo je zaraženo, a najmanje jedna osoba koja je imala simptome. Dvoje je umrlo.

Nekoliko faktora se urotilo, rekla je Hamner. Kada pevaju, ljudi emituju mnoge velikih i malih respiratornih čestica. Pevači takođe duboko dišu, time uvećavajući mogućnost da udahnu zarazne čestice.

Slična dinamika zaraze mogla bi da se vidi u drugim sredinama gde se podrazumeva dublje disanje i glasan razgovor tokom dužeg perioda – u teretanama, na muzičkim ili pozorišnim predstavama, konferencijama, venčanjima i rođendanima. Od 61 slučaja zaraze iz istog izvora u Japanu u periodu od 15. januara i 4. aprila, većina je bila tamo gde se podrazumevalo dublje dusanje u neposrednoj blizini, kao što su karaoke žurke, pevanje u klubovima, razgovor u barovima i vežbanje u tereanama, pokazalo je nedavno istraživanje u časopisu Emerging Infectious Diseases.

Procenat ljudi koji su zaraženi na određenom mestu ili u određenom vremenu može da bude veoma visok kada su u pitanju događaji s velikim brojem ljudi, u kućama i drugim prostorijama u kojima je previše ljudi na malom mestu i gde postoje dugotrajni kontakti. Procenjuje se da je oko 10 odsto ljudi odgovorno za 80 odsto prenosa, prema nedavno objavljenom istraživanju u Wellcome Open Research.

Neki zaraženi mogu da imaju veću koncentraciju virusa ili da stvaraju više kapi kada dišu ili govore ili su u skučenom prostoru s velikim brojem ljudi i lošom ventilacijom, tokom najinfektivnije faze bolesti, rekao je profesor zaraznih bolesti Džejmi Lojd Smit sa Univerziteta Kalifornija.

Ta stopa mogućnosti zaraze druge osobe istraživana je u domaćinstvima i kreće se između 4,6 i 19,3 odsto, prema nekoliko studija. Veća verovatnoća za zarazu postoji kod supružnika, 27,8 odsto nego kod drugih članova domaćinstava, 17,3 odsto, prema studiji iz Kine. Ima mnogo primera kod kojih, kada su porodice poštovale pravila distance i higijene, ostali članovi nisu obolevali, iako je jedan član bio bolestan.

Stručnjaci kažu da ste napolju sigurniji jer se virusne čestice brže razblažuju. Ali, male i velike kapljice predstavljaju rizik čak i napolju, kada su ljudi u bliskom, dugotrajnom kontaktu, rekla je Lindzi Mar, profesorka inženjerstva, koja proučava prenošenje virusa u vazduhu.

Niko ne zna sigurno koliko je virusa potrebno da se neko zarazi, ali nedavne studije nude neki trag. U jednoj maloj studiji objavljenoj u Nature magazinu, istraživači nisu uspeli da uzgoje živi koronavirus ukoliko bi u brisu grla ili ispljuvka pacijenta bilo manje od milion kopija RNK virusa.

Promena smernica

Sve ovo je uticalo na promenu politike – uvođenje karantina, obavezno nošenje maski i insistiranje na distanci. Čak je i američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti naveo da bi u slučaju pogoršanja situacije možda morali da se vraćamo na nivo zatvaranja iz marta. Zato su preporuke Centra nošenje maski, ograničena upotreba javnog prevoza i liftova, zabrana grljenja i rukovanja i dodirivanja. Čak je preporučeno kompanijama da obrate pažnju na prostorije gde se obeduje, kua kafa i sl. i da se sve zameni predmetima za jednokratnu upotrebu.

Stručnjaci kažu da je brisanje površina i postavljanje barijera za dezinfekciju na radnim mestima doro, pošto su rizici od duže neposredne interakcije veći na takvim mestima sa većim brojem ljudi. Iako je to važno, stručnjaci kažu da ne treba trošiti sredstva za dezinfekciju u ogromnim količinama na predmete i površine iz okoline. Važno je držati se predloženih mera.

1 KOMENTAR

Comments are closed.