Autobuse gradskog saobraćaja u Beogradu ofarbane u Šapićevo vizantijsko plavo, sa srpskim grbom u cvetnim motivima ispod šoferšajbne voze simpatični momci iz Šri Lanke i Bangladeša. Nedavno, koji dan pre uvođenja semafora, jedan takav tip je šoferskim slalomom prošao autobusom Autokomandu, a ta mu je gužva verovatno smešna u odnosu na onu u njegovoj rodnoj zemlji. Autobus je bio na liniji Pinosava – Birčaninova (Slavija). Eto, nema „srpskog sveta“ bez multikulturalizma.
Ima Baja Mali Knindža pesmu „Joža tužni“ u kojoj poručuje: „Braćo Srbi, jedite i pijte, nema više prevaranta Tite“. Da li će sad neko u stihove pretočiti, urimovati i novu svesrpsku radost jer, kako stvari stoje, više nema ni omraženog „kolektivnog Zapada“. Takozvani kolektivni Zapad je konstrukcija iz putinovskog novogovora koja se odomaćila i u antizapadnom srpskom diskursu.
Stanje u svetu, pre svega zalujfana politika američkog predsednika Donalda Trampa, njegovo odustajanje od „kolektivnog Zapada“ i nastupi Džej Di Vensa u stilu „Ćirilice'“ na Hepi TV, aktuelizovali su i čuvenu rečenicu danas pokojnog Dragiše Buce Pavlovića koji je kratko bio na funkciji predsednika Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i pripadao je struji Ivana Stambolića počišćenoj na Osmoj sednici SK Srbije septembra 1987. Pavlović je Miloševićevu politiku (a Kosovo je bilo pogonsko gorivo) okarakterisao kao „olako obećanu brzinu“. U suštini to je bila kritika političke manipulacije lažnim obećanjima o brzini kao rešenju (sredstvu). Ima li kod Trampa „olako obećane brzine“ sa nesagledivim globalnim posledicama?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
BONUS VIDEO:
