Kako su nestale fotografije strahota Jasenovca: “Kardelj je naredio da slike nestanu…”

Piše Uglješa Balšić

4
Foto Profimedia

Branko Savić, foto-reporter tek osnovanog Tanjuga, 4. maja 1945. sa partizanima ušao je kao prvi novinar na svetu u Jasenovac i svoja sećanja pedantno upisao u novinarsku belešku, pod naslovom „Put na front“, čiji sadržaj Nedeljnik ekskluzivno objavljuje u novom broju od četvrtka 9. maja.

Međutim, fotografije koje je tada napravio nikada nisu ugledale svetlost dana, sklonjene su da se ne bi videle sve strahote ovog koncentracionog logora, da se ne bi narušavalo krhko „bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti“ u novoj Jugoslaviji.

„Deda Branko nam je često, s puno emocija i detalja opisivao taj novinarski zadatak i strahote koje je video u Jasenovcu. Pričao je da je filmove poslao iz Zagreba za Beograd. Tek kada se vratio u Beograd, u Tanjug, saznao je da fotografije nikada nisu objavljene. Govorio je da su u zgradu Tanjuga odmah pošto su stigli filmovi došli i oficiri u kožnim kaputima i preuzeli filmove, tako da te fotografije niko nikada nije video“, priča Teodora Minčić, kojoj je Branko Savić rođak.

Žalio je Branko Savić do kraja života što su fotografije iz Jasenovca nestale, što svet nije video strahote. Što je skriveno ili uništeno svedočanstvo o nezapamćenom zlu.

„Slikao sam leševe koji su plutali po Savi. Žicom su ustaše vezivali ljude za stablo i tako dvadesetak bacali u reku. Jezivo… Sećam se da je u Tanjugu tada za fotografije bila glavna neka Eva ili Evica, ali nije ona kriva. Tek kasnije sam čuo da je naređenje da slike nestanu izdao Edvard Kardelj“, pričao je Branko sve do smrti, pitajući se – u ime čega je skrivana istina…

CEO TEKSTČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 9. MAJA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET

4 KOMENTARA

  1. Popović meša babe i žabe! Samoupravljanje uopšte nije bilo loše, a uzgred ja sam u tom jednoumlju imao više uticaja na svoj život nego sada u demokratiji. Barem sam za deo parlamenta birao svoje predstavnike kao i za radnički savet i time uticao na moj položaj u društvu i na moj život. Samo da napomenem, jer to se slabo našlo u našim medijima, a to je da su u vreme poslednjih monetarnih potresa koje su bile u svetu u toj Americi, koju toliko spominjemo, samo kompanije gde su vlasnici uveli jednu vrstu samoupravljanja uspele da napreduju i prežive monetarne udare i čak da povećaju zaposlenost. To je lako proverljivo, tako da je gos’n Popović tu u krivu!

  2. Naravno da su dokazi foto snimci pokazivali kako,kaže Slovenac Kardelj “nestali”,jer su Tito sa Randolfom Čerčilom uživali u pećini pušeći “kemel” i pili škotski viski,čekali da dodju Rusi,a najmanja briga im je bila Jasenovac,iako su znali šta se tamo dešava i kako plivaju leševi rekom Savom.Jasenovac je udaljen od generalštaba maršala par desetina kilometara,ali ni jedanput Tito nije naredio napad na logor.”Oslobadjajući” BGD i deo Vojvodine,oterao je mlade Beogradjane neobučene za borbu u sred zime na sremski front,kao kaznu što za vreme rata nisu prišli partizanima.Partizani su posle propasti”Užičke republike” prebegli u Bosnu i četiri godine nisu bili u Srbiji.Da li bi izginulo toliko učenika i nastavnika u kragujevačkoj gimnaziji da su “borci za slobodu-partizani”bili u Srbiji?Tako je Dragoljub Jovanović platio ceh Titu i Čerčilu,koji su okrenuli ćurak 1943 g. naopako i slali pomoć Titu,umesto kraljevoj vojsci,koja se borila protiv Nemaca u Srbiji?

  3. Srpski kadrovi politicari sto zbog steaha a vise zbog malo vlasti i privilegija nisu stitili interese svoga srpskog naroda, obradite samo temu zabrane povratka raseljenih srba i crnogoraca na Kosmet pisle drugog svetskog rata i imenujte srpskog potpisnika tog drzavnog dokumenta-srpski politicki poltroni i snishodljive licnosti u FNRJ i SFRJ

  4. Tako je unistavana istorija, posebno u vezi sa stradanjrm srpskog naroda. Sto i nije cudno: Tito, jos uvek nerazjasnjenog porekla, ”uvezen” je u jugoslovensku i srpsku istoriju a da narod nije pitan. A zemlju su vodili nedouceni Kardelj, Rankovic i ini. A kakvi su to “umovi” bili govori ova anegdota: na skupu u Nisu Kardelj predstavlja svoju “istorijsku zamisao” o samoupravljanju. Na jedvite jade “drug Bevc” je dozvolio da se objave njegove”misli”. A onda su njegov sef kabineta i novinar utrosili nekoliko sati da bi jedva sastavili razumljiv tekst.

Comments are closed.